Ispitivanje ostataka fosilizovane lobanje drevnog čoveka sa teritorije centralne Kine dovelo je do značajnih otkrića koja preispituju dosadašnje teorije o ljudskoj evoluciji. Nova digitalna rekonstrukcija lobanje, objavljena u časopisu Science, sugeriše da su se moderni ljudi odvojili od neandertalaca i drugih arhaičnih ljudi pre više od milion godina, što je znatno starije od ranije utvrđenih datuma koji su se kretali između 500.000 i 700.000 godina.
Ova nova saznanja predstavljaju značajnu promenu u razumevanju evolucije ljudske vrste, ističe paleoantropolog Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, jedan od koautora studije. Ispitivana lobanja, nazvana „Junsijan 2“, pronađena je 1990. godine na arheološkom lokalitetu blizu reke Han u centralnoj Kini i dugo se smatralo da pripada jednoj od najranijih linija ljudske evolucije, Homo erectus. Međutim, paleoantropolog Siđun Ni, koji je pre nekoliko godina počeo sa ispitivanjem lobanje, smatra da je njena veličina suviše velika za to razdoblje.
Kada je prvi put video lobanju, Ni je bio iznenađen njenom veličinom. Istraživači su koristili CT skeniranje kako bi digitalno rekonstruisali lobanju, sastavljajući razbijene delove poput slagalice. Da bi popunili nedostajuće delove, uključili su neke anatomske elemente iz druge lobanje, nazvane „Junsijan 1“. Paleoantropolog Erik Delson iz Američkog muzeja prirodne istorije u Njujorku, koji nije bio uključen u ovu studiju, pohvalio je rekonstrukciju, ističući da je ona značajan napredak u poređenju sa ranijim izgledom lobanje.
Digitalno restaurirana lobanja pokazala je mešavinu primitivnih i modernih osobina. Njena struktura je niska i dugačka, što je karakteristično za najstarije članove roda Homo, ali je mozak koji je sadržala bio znatno veći, poput onog modernih ljudi. Bazirajući se na datumu kada su lobanje iskopane, tim istraživača je koristio ovaj datum kao referentnu tačku za preoblikovanje stabla evolucije ljudske vrste.
Zaključci istraživača sugerišu da se drevna grupa ljudi, poznata kao Denisovci ili Homo longi, odvojila od loze modernih ljudi pre otprilike 1,32 miliona godina, dok su se neandertalci odvojili pre 1,38 miliona godina. Svante Pabo, genetičar iz Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju, koji je dobio Nobelovu nagradu za svoja otkrića o ukrštanju drevnih ljudskih vrsta, naglasio je da će jedino pronalaženje DNK ili proteina razjasniti odnos ove lobanje s ostatkom čovečanstva.
Pabo je upozorio da trenutni podaci o morfologiji uzoraka nisu dovoljni da bi se sa sigurnošću utvrdila njihova međusobna povezanost. Stringer i Ni su dodali da je lobanja prestara za DNK testiranje, i da je bez više fosila nemoguće znati da li je njihova rekonstrukcija lobanje savršena. Oni se nadaju da će treća lobanja, pronađena 2022. godine na istom lokalitetu, dodatno rasvetliti ovu temu.
Neki istraživači su skeptični prema novim datumima razdvajanja, ali Stringer ukazuje na to da ako je „Junsijan“ zaista rani član ove grupe, to može značiti da se minimalna starost njihove grupe pomera za najmanje milion godina. Ova otkrića predstavljaju značajan korak ka razumevanju kompleksnog okvira ljudske evolucije i odnosa među različitim vrstama koje su postojale.
