Evropska centralna banka (ECB) najavila je planove za testiranje digitalnog evra 2027. godine, sa mogućim uvođenjem ove nove forme novca do 2029. godine, ukoliko zakonodavci daju svoj pristanak. Na zvaničnom sajtu ECB-a, banke ističu da bi digitalni evro smanjio zavisnost od vanevropskih pružalaca platnih usluga, što bi moglo imati značajan uticaj na ekonomske tokove unutar Evropske unije.
Međutim, iako ideja o digitalnom evru donosi brojne prednosti, postoji i zabrinutost među stručnjacima o potencijalnim zloupotrebama. „Da li Evropska unija pokušava da kontroliše vaš novčanik?“ ovo pitanje postavlja se u društvenim mrežama, gde se šire glasine o kontroli i mogućem zamrzavanju računa. Predloženi digitalni evro bi bio oblik gotovine koji direktno izdaje ECB, a zamišljen je kao dopuna fizičkom novcu. Pristalice ovog koncepta tvrde da bi digitalni evro i dalje pružao određeni nivo zaštite korisnicima, dok su kritičari zabrinuti zbog mogućnosti praćenja transakcija.
Noa Šuman, stručnjak za finansije, objašnjava da bi digitalni evro mogao da omogući veću kontrolu nad finansijskim tokovima. „S druge strane, gotovina ostaje anonimna, što može biti problematično za one koji žele da zadrže privatnost svojih transakcija,“ dodaje ona.
Bruno Kolmant, belgijski ekonomista, ukazuje na rizik od hakovanja, s obzirom na to da bi digitalni evro bio povezan sa komercijalnim bankama. „Moguće je da bi, čak i bez saznanja, te banke mogle biti korišćene za praćenje transakcija. Trenutno postoje zaštitne mere, kao što je limit od 3000 evra koji pojedinac može da drži kod ECB,“ objašnjava Kolmant.
Veljko Miljušković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, naglašava da je cilj da se svakodnevne, male transakcije tretiraju kao gotovina, bez dodatnog praćenja. „Međutim, veće transakcije će se pratiti kako bi se sprečili kriminal i pranje novca,“ dodaje on.
Iako postoje bojazni vezane za inovacije kao što je digitalni evro, Miljušković poziva na razmatranje i pozitivnih aspekata ovog rešenja. „Digitalni evro može doprineti bržim i sigurnijim transakcijama, kao i smanjenju troškova vezanih za obrtnu gotovinu,“ ističe on.
Tržištem privatnog digitalnog novca trenutno dominiraju američki giganti kao što su Mastercard i Visa, koji obrađuju više od 70% svih kartičnih plaćanja u Evropi. U međuvremenu, komercijalne banke pokazuju otpor prema ideji digitalnog evra. Direktor francuske banke „Credit Mutuel“, Daniel Bal, ukazuje na to da digitalni evro ne odgovara potrebama građana, opisujući ga kao rešenje koje traži problem.
Ipak, ECB je odlučna da nastavi sa razvojem digitalnog evra, verujući da će on doneti koristi ne samo građanima, već i celokupnom ekonomskom sistemu Evropske unije. S obzirom na sve prednosti i rizike, važno je da se proces razvoja i implementacije digitalnog evra pažljivo prati i analizira.
Nakon što se digitalni evro uvede, očekuje se da će obezbediti veću stabilnost i efikasnost u platnim sistemima, ali će i dalje biti ključno očuvati privatnost korisnika i zaštititi ih od potencijalnih zloupotreba. U narednim godinama, kako se približava testiranje i potencijalno usvajanje digitalnog evra, javnost će imati priliku da se bolje upozna sa svim aspektima ovog novog finansijskog alata.
