Digitalne zdravstvene usluge postaju sve važnije širom Evrope, posebno nakon pandemije koronavirusa koja je podstakla mnoge zemlje da pokrenu ili prošire mogućnosti konsultacija na daljinu. Telekonsultacije nastavljaju da rastu, a pristup elektronskim zdravstvenim kartonima i digitalna zdravstvena pismenost postali su ključni za transformaciju zdravstvenih sistema.
Evropska unija (EU) postavila je ambiciozan cilj: do 2030. godine, svi građani EU treba da imaju pristup svojim elektronskim zdravstvenim kartonima. Međutim, nivo pristupa značajno varira širom Evrope, a razlike u digitalnoj pismenosti među građanima takođe su očigledne. Prema izveštaju Evropske komisije „Digital Decade 2025: eHealth Indicator Study-Final Report“, pristup elektronskim zdravstvenim kartonima u EU dostigao je 83% u 2024. godini. Ovaj rezultat, koji se meri na skali od 0 do 100, pokazuje rast od četiri procentna poena u odnosu na prethodnu godinu.
Među 29 evropskih zemalja, rezultati su prilično varijabilni. Na dnu liste nalazi se Irska sa samo 25% pristupa, dok su Belgija i Estonija postigle maksimalnih 100%. Drugi zemlje sa visokim procentima uključuju Dansku (98%), Litvaniju (95%), Maltu (94%) i Norvešku (91%). U ovim zemljama, elektronski zdravstveni kartoni su široko dostupni građanima, što im omogućava brži i efikasniji pristup zdravstvenim informacijama.
Portugal, Španija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Nemačka, Slovenija, Mađarska i Finska takođe su iznad proseka EU, dok Slovačka, Grčka, Rumunija i Kipar beleže niže rezultate. Irska se suočava s izazovima jer, osim nje, sve druge zemlje EU omogućavaju pristup elektronskim zdravstvenim podacima putem onlajn portala.
U februaru ove godine, ministar zdravlja Irske najavio je da se planira nabavka Nacionalnog elektronskog zdravstvenog kartona, što bi moglo značajno poboljšati situaciju u zemlji. Ovaj korak predstavlja važan deo modernizacije irskog zdravstvenog sistema i ima za cilj pružanje bezbednije i povezanije zdravstvene zaštite.
Međutim, dostupnost digitalnih zdravstvenih usluga nije dovoljna. Izveštaj „Health at a Glance 2025“ OECD-a ukazuje na to da je digitalna zdravstvena pismenost i dalje niska, posebno među starijim osobama i onima sa nižim nivoom obrazovanja. Podaci pokazuju da je samo 18% korisnika primarne zdravstvene zaštite starijih od 45 godina imalo visoku digitalnu pismenost u 2024. godini.
Češka beleži najvišu digitalnu zdravstvenu pismenost među visoko obrazovanima (53%), dok druge zemlje poput Velsa, Francuske i Holandije beleže znatno niže rezultate. U Italiji, na primer, samo 9% visoko obrazovanih osoba i 5% niže obrazovanih ima odgovarajuće nivoe pismenosti.
Važno je napomenuti da je izgradnja poverenja u digitalne zdravstvene tehnologije ključna za podsticanje njihove aktivne upotrebe. Takođe, udio telekonsultacija u ukupnom broju pregleda kod lekara značajno varira širom Evrope. Stručnjaci smatraju da je pristup elektronskim zdravstvenim kartonima od suštinskog značaja za unapređenje digitalnih zdravstvenih usluga.
David Novilo Ortiz, šef sektora za podatke, veštačku inteligenciju i digitalno zdravstvo u Regionalnoj kancelariji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za Evropu, istakao je da zemlje sa razvijenim elektronskim zdravstvenim kartonima i platformama za razmenu podataka mogu lakše proširiti usluge telekonsultacija. Ovaj trend može doprineti poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite i omogućiti brži pristup potrebnim informacijama za pacijente širom Evrope.
U zaključku, Evropska unija teži ka digitalnoj transformaciji zdravstvenih sistema, ali postoji potreba za daljim naporima u povećanju pristupa i digitalne pismenosti kako bi se obezbedila bolja zdravstvena zaštita za sve građane.
