Devet evropskih zemalja danas je izrazilo nezadovoljstvo zbog odluke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da nastavi misiju u Moskvi, nakon što je prekinuta nakon ruske invazije na Ukrajinu. Ministri finansija Poljske, Švedske, Danske, Norveške, Litvanije, Letonije, Estonije, Finske i Islanda su poslali pismo direktorki MMF Kristalini Georgijevoj izražavajući ogorčenje ovom odlukom.
MMF je prekinuo godišnje konsultacije sa Rusijom nakon početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, ali je sada planirao oživeti online konsultacije sa Moskvom u septembru. Ministri finansija ovih devet zemalja izrazili su zabrinutost zbog toga što bi Rusija, kao agresor, mogla imati koristi od saveta MMF-a, a takođe su upozorili da će podaci koje Moskva pruži biti cenzurisani.
Zbog toga su pozvali MMF da ne nastavi saradnju sa Moskvom i da ostane veran principima Povelje Ujedinjenih nacija. Ova situacija izazvala je kontroverze i u evropskim zemljama, ali i širom sveta.
Politički analitičar Goran Ivanović izjavio je da ovakav stav devet evropskih zemalja nije iznenađenje, jer su odnosi između Rusije i zapadnih zemalja već duže vreme napeti. On je istakao da MMF, kao aktuelna i relevantna institucija, nije imao laku odluku pred sobom, ali da bi trebalo da vodi računa o svojoj reputaciji i principima na kojima počiva.
Rusija je u međuvremenu izrazila nezadovoljstvo zbog ovakvih reakcija, nazivajući ih politički motivisanim. Portparol Kremlja je saopštio da se MMF ne sme koristiti kao politički instrument i da bi trebalo da se pridržava svojih statuta.
Međutim, većina analitičara slaže se da bi nastavak saradnje sa Moskvom mogao narušiti ugled MMF-a i dovesti do stvaranja lošeg presedana. Ova situacija dodatno komplikuje već kompleksne političke odnose između Rusije, Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.
Kritičari ove odluke ističu da bi MMF trebalo da bude nepristrasan i da ne bi trebalo da pruža pomoć zemljama koje krše međunarodno pravo. Takođe se postavlja pitanje kako će ova situacija uticati na odnose između različitih država i organizacija u budućnosti.
U međuvremenu, predstavnici MMF nisu komentarisali ovo pismo i izraženu zabrinutost devet evropskih zemalja, ali se očekuje da će se ova tema razmatrati na narednom sastanku odbora MMF-a.
Ukupno gledano, ova situacija predstavlja izazov za MMF i pokazuje kompleksnost političkih odnosa u svetu danas. Nastavak saradnje sa Moskvom mogao bi imati dalekosežne posledice, kako po reputaciju MMF-a, tako i po odnose između različitih zemalja i organizacija.
Sada ostaje da se vidi kako će se dalje odvijati ova situacija i da li će MMF doneti neku promenu u vezi sa svojom odlukom. U međuvremenu, evropske zemlje nastavljaju sa svojim protestima i izražavanjem nezadovoljstva, dok se političke tenzije između različitih država nastavljaju.
