Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nedavno je izjavio da „voli“ narod Venecuele i da već radi na tome da učini ovu zemlju ponovo bogatom i bezbednom. Ove reči su izrečene u kontekstu sve većih tenzija između SAD i Venecuele, koje su dodatno pojačane nakon hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge Silije Flores u međunarodnoj operaciji predvođenoj SAD. Tramp je izdao novu izvršnu naredbu kojom se prihodi od venecuelanske nafte štite od upotrebe u sudskim postupcima, što je izazvalo različite reakcije, uključujući i proteste u Stokholmu.
Na trgu Odenplan u Stokholmu, stotine ljudi okupilo se kako bi izrazilo svoje nezadovoljstvo američkom vojnom intervencijom u Venecueli, kao i izraelskim napadima na pojas Gaze. Protest su organizovale grupe civilnog društva, a demonstranti su optužili Izrael za kršenje primirja i izrazili kritiku prema SAD zbog hapšenja Madura. Učesnici su zahtevali obustavu izraelskih vojnih operacija i oslobađanje venecuelanskog predsednika i njegove supruge.
Tramp je tokom svog obraćanja na društvenoj mreži Truth Social, istakao da „voli“ venecuelanski narod i da već preduzima korake da ponovo učini Venecuelu bogatom i sigurnom. Njegove izjave dolaze u trenutku kada američka administracija planira da kontroliše prodaju venecuelanske nafte, koja je prethodno bila pod sankcijama. U tom smislu, Tramp je naglasio da će američke kompanije direktno sarađivati sa SAD, umesto sa venecuelanskom vladom, što je izazvalo zabrinutost među međunarodnim analitičarima.
Izvršna naredba koju je Tramp izdao naznačuje da bi zaplena prihoda od venecuelanske nafte mogla negativno uticati na napore SAD da obezbede ekonomsku i političku stabilnost u toj zemlji. Ova odluka je doneta u svetlu upozorenja američkih naftnih kompanija, koje su izrazile zabrinutost zbog nestabilnosti u Venecueli, smanjujući privlačnost zemlje za nova ulaganja i obnovu infrastrukture. Izvršni direktor kompanije EksonMobil, Daren Vuds, izjavio je da trenutno nije pravo vreme za ulaganje u Venecuelu.
U međuvremenu, Tramp je takođe govorio o oslobađanju političkih zatvorenika u Venecueli, zahvalivši zemlju na ovom koraku i ističući da su ti zatvorenici imali sreće što su se SAD pojavile. Njegove reči su dodatno pojačale napetosti, jer mnogi smatraju da američka intervencija komplikuje situaciju u Venecueli, a ne doprinosi njenom rešenju.
Protesti u Stokholmu su, prema rečima aktivista, osuda „genocidnih postupaka“ Izraela u Gazi i nezakonitog pritvaranja venecuelanskog rukovodstva. Aktivistkinja Sigrun Meder je istakla da bombardovanja u Gazi i dalje traju, uprkos navodnom primirju, i da se međunarodno pravo selektivno primenjuje. Ove reči odražavaju rastuće nezadovoljstvo među građanima zbog globalne političke situacije i vojnog delovanja velikih sila.
U ovom trenutku, situacija u Venecueli ostaje napeta, a međunarodna zajednica pažljivo prati dešavanja. Očekuje se da će Trampova administracija nastaviti sa svojim planovima, dok se Venecuela suočava sa unutrašnjim izazovima i spoljnom pritiscima. Dok se američka vojska angažuje u ovom regionu, pitanje je kako će to uticati na budućnost Venecuele, njenog naroda i celog regiona.
Ova situacija postavlja mnoga pitanja o ulozi SAD u međunarodnim konfliktima i o tome kako se interesi velikih sila često prepliću s sudbinama malih zemalja. Venecuela, bogata prirodnim resursima, ostaje u središtu globalne pažnje, ali cena stabilnosti i slobode može biti visoka.
