U Srbiji od 1. januara 2024. godine počinje primena mehanizma oporezivanja proizvoda prema količini utrošenog ugljenika za njihovu proizvodnju prilikom uvoza na tržište Evropske unije (CBAM). Ova mera je deo napora Srbije da se približi evropskoj praksi zaštite životne sredine, istakla je Sanja Filipović, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka. Pored toga, deo sredstava od naplaćenog poreza će ostati u domaćem budžetu, što može doprineti finansijskoj stabilnosti zemlje.
Filipović je naglasila da je Evropska unija već od 2005. godine započela sa uspostavljanjem berze dozvola za emisiju ugljen-dioksida, a da je primena CBAM-a sada deo četvrte faze razvoja ovog tržišta emisionih dozvola. Ova regulativa je zvanično stupila na snagu 1. oktobra 2023. godine, dok se prva faza polako završava.
CBAM je mehanizam koji se koristi za određivanje cene poreza na emisiju ugljen-dioksida za specifične kategorije proizvoda. Ove kategorije uključuju gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električnu energiju, kao i proizvodnju vodonika. Uvođenjem ovog mehanizma, Srbija se pridružuje naporima da smanji emisiju štetnih gasova i podstakne industriju da pređe na održivije metode proizvodnje.
U okviru ovog sistema, proizvođači će biti obavezni da plaćaju porez na emisije ugljen-dioksida koji su nastali tokom proizvodnje proizvoda koji se uvoze u EU. Filipović je ukazala na to da će ova regulativa imati značajan uticaj na domaću industriju, koja će morati da prilagodi svoje procese kako bi smanjila emisije i izbegla dodatne troškove.
Osim ekološkog aspekta, CBAM takođe ima ekonomske posledice. Uvođenjem ovog poreza, očekuje se da će domaći proizvodi postati konkurentniji na tržištu EU, pod uslovom da se smanje emisije. Na taj način, Srbija može ne samo da doprinese globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena, već i da poboljša svoju ekonomsku poziciju.
Filipović je naglasila da je važno da Srbija razvije strategije koje će omogućiti industriji da se prilagodi novim regulativama, kako bi se smanjile emisije i izbegli potencijalni gubici. Takođe, ona je pozvala na saradnju između vlade, industrije i naučne zajednice kako bi se obezbedio uspešan prelazak na održive metode proizvodnje.
Pored toga, implementacija CBAM-a može otvoriti vrata za nove investicije u zelene tehnologije i obnovljive izvore energije. Srbija ima potencijal da postane lider u regionu kada je reč o održivoj industrijskoj proizvodnji, a pravilno usmeravanje sredstava od poreza može dodatno podstaći razvoj ovih sektora.
U svetlu ovih promena, važno je da se javnost i industrijski sektor adekvatno informišu o novim pravilima i obavezama. Obrazovne kampanje i obuke za preduzeća bi mogle pomoći u smanjenju nesigurnosti i podržati tranziciju prema ekološki prihvatljivijim praksama.
S obzirom na to da je CBAM deo šireg okvira evropskih klimatskih politika, njegova implementacija u Srbiji može biti viđena kao korak ka ispunjavanju obaveza prema međunarodnim sporazumima o klimatskim promenama. Očekuje se da će Srbija, kroz ovu regulativu, doprineti smanjenju globalnih emisija i unaprediti svoj imidž na međunarodnoj sceni.
U zaključku, uvođenje CBAM-a predstavlja značajan korak za Srbiju ka održivoj budućnosti. Ova regulativa, zajedno sa podrškom države i industrije, može pomoći u stvaranju ekološki prihvatljivijeg društva i ekonomije.
