Danas se u Srbiji obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom, čime je okončan najrazorniji sukob u istoriji do tada. Tim povodom, predsednik Vlade Srbije Đuro Macut položiće venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, a nakon toga će uslediti državna ceremonija polaganja venaca u kosturnici branilaca Beograda.
Državnu ceremoniju predvodiće ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, a prisustvovaće i delegacija Grada Beograda. Ove aktivnosti imaju za cilj da odaju počast svim onim koji su izgubili živote tokom Prvog svetskog rata, kao i da se podsetimo na stradanja koja je Srbija pretrpela u tom periodu.
Povodom obeležavanja Dana primirja, pripadnici Garde Vojske Srbije su u ponedeljak u 16:00 časova izvršili počasnu artiljerijsku paljbu ispaljivanjem deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa sa Savske terase na Kalemegdanu. U okviru ceremonije, reprezentativni orkestar Garde intonirao je himnu Srbije, uz podizanje državne zastave, čime su dodatno naglašena važnost i simbolika ovog dana.
U Srbiji i širom sveta, 11. novembar se obeležava kao dan kada su prestala borbena dejstva, a u istoriji je ostao zapamćen kao trenutak kada su se milioni ljudi, vojnika i civila, nadali miru. Prvi svetski rat, koji je trajao od 1914. do 1918. godine, odneo je više od 17 miliona života, a Srbija je izgubila skoro trećinu svog stanovništva, što je imalo dugotrajne posledice po zemlju i njen razvoj.
Primirje je potpisano u jutarnjim satima 11. novembra 1918. godine, u železničkom vagonu u Francuskoj, u šumi kod varoši Kompijenj. Na snagu je stupilo tačno u 11:00 sati po srednjeevropskom vremenu, čime su se završili sukobi koji su trajali četiri godine. Ovaj trenutak se smatra simboličnim krajem jednog od najstrašnijih perioda u evropskoj i svetskoj istoriji.
Prema podacima iz memoranduma Delegacije Kraljevine SHS, tokom Mirovne konferencije u Parizu 1919. godine, Srbija je do oktobra 1915. godine mobilisala 707.343 osobe, što čini 24 odsto populacije ili 40 procenata muškog stanovništva. Ovi podaci ukazuju na to koliko je rat uticao na demografske promene u zemlji.
Ukupni gubici Srbije tokom Prvog svetskog rata iznosili su 1.247.435 ljudi, što je 28 odsto populacije iz 1914. godine. Od tog broja, vojni gubici su bili 402.435, dok su civilni gubici iznosili 845.000. Ove brojke oslikavaju strašne posledice rata po srpsko društvo i njegovu budućnost.
Obeležavanje Dana primirja ne služi samo kao podsećanje na prošlost, već i kao poziv na mir, razumevanje i saradnju među narodima. U današnjem svetu, gde se sukobi i nesuglasice i dalje javljaju, važno je da se setimo lekcija iz prošlosti i radimo na izgradnji bolje budućnosti.
Ove ceremonije i aktivnosti predstavljaju način da se odamo počast svim onim koji su se borili za slobodu i pravdu, kao i da se obeleže njihova stradanja i žrtve. Srbija, kao i mnoge druge zemlje, nastavlja da se seća svojih heroja i onih koji su izgubili život u borbi za mir, čime se čuva kolektivno sećanje i identitet nacije.
