Zemlje učesnice Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, održanog u Odesi, potpisale su deklaraciju kojom pozivaju međunarodnu zajednicu da pojača podršku Ukrajini, kao i da pojača sankcije protiv Rusije. Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potpisao ovaj dokument, što je izazvalo brojne reakcije.
Deklaracija, koja je objavljena na zvaničnom sajtu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, naglašava potrebu za jačanjem međunarodne podrške Ukrajini „u njenoj borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet“. U njoj se takođe poziva na uzdržavanje od bilo kakve materijalne ili druge pomoći vojnim naporima Rusije.
U tekstu deklaracije se ističe podrška evroatlantskoj integraciji Ukrajine, uključujući i potencijalno članstvo u NATO-u. Učesnici samita naglašavaju da članstvo u NATO ostaje najbolja bezbednosna opcija za Ukrajinu. Pored podrške, u deklaraciji se naglašava važnost koordinacije sa odlukama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije.
Učesnici samita takođe su se saglasili da je neophodno održati i pojačati sankcije protiv Rusije, posebno u bankarskom i energetskom sektoru. Preporučeni su koraci kao što su uvođenje ograničenja cena nafte i ciljanje ruske flote, kako bi se agresoru oduzeli resursi potrebni za nastavak rata protiv Ukrajine.
Takođe, u deklaraciji se podržavaju međunarodni napori za osnivanje specijalnog tribunala za razmatranje zločina agresije protiv Ukrajine koje je počinila Rusija. Potpisnici su se dogovorili da zajedno rade na sprečavanju hibridnih pretnji, a sledeći sastanak učesnika biće održan na nivou relevantnih agencija u Odesi.
Tokom samita razgovarano je i o načinima proširenja podrške energetskom sistemu Ukrajine, pri čemu se naglašava značaj angažovanja privatnog sektora u obezbeđivanju potrebne opreme i finansiranja.
Na ovom samitu prisustvovali su i drugi visoki zvaničnici, uključujući predsednicu Moldavije Maju Sandu, predsednika Rumunije Nikušora Dana, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, kao i premijere Grčke, Hrvatske i Bugarske. Osim toga, tu je bila i prva potpredsednica Vlade Severne Makedonije Izet Međiti i slovenačka ministarka spoljnih i evropskih poslova Tanja Fajon.
Predsednik Vučić je nakon samita izjavio da Srbija nije bila pod pritiskom da potpiše deklaraciju. On je naglasio da su u tekstu deklaracije i dalje sadržane sankcije protiv Rusije, zbog čega Srbija nije mogla biti potpisnica. Ova izjava je dodatno rasplamsala diskusiju o poziciji Srbije u kontekstu sukoba u Ukrajini i odnosa prema Rusiji.
Vučić je takođe istakao da Srbija želi da obnovi određene delove Ukrajine, kao što su jedan ili dva grada ili manji region, navodeći da je to u interesu mira i stabilnosti u regionu. Ova izjava može se posmatrati kao pokušaj da se održi balans između tradicionalnih savezništava Srbije i njene želje za napredovanjem na evropskom putu.
Ova situacija ponovo je otvorila pitanja o spoljnoj politici Srbije i njenom odnosu prema Rusiji, kao i o mogućim posledicama koje bi mogle nastati usled ovakvih odluka na regionalnom i međunarodnom nivou. U svetlu trenutnih globalnih tenzija, jasno je da će Srbija morati pažljivo da manevriše kako bi obezbedila svoje nacionalne interese dok istovremeno održava odnose sa različitim međunarodnim akterima.
