Rusija je istakla da je moguće ostvariti trajno međuetničko pomirenje u Bosni i Hercegovini (BiH) isključivo na osnovu međunarodnog prava definisanog Dejtonskim sporazumom. Ovu izjavu dao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u autorskom tekstu za dnevni list „Politika“, povodom 30. godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma, koji je označio kraj rata u BiH. Lavrov je naglasio da, iako sporazum nije rešio sve probleme i nesuglasice u zemlji, njegova ključna uloga je bila da zaustavi krvoproliće i omogući povratak miru.
U tekstu, Lavrov se osvrnuo na bolne posledice rata, podsećajući na više od 100.000 izgubljenih života i više od dva miliona raseljenih osoba. On je izrazio saučešće porodicama žrtava, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost, i ukazao na to da tenzije u međuetničkim odnosima i dalje traju. Lavrov je takođe naglasio opasnosti koje predstavljaju minirana područja u BiH, gde nedužni civili često postaju žrtve.
Događaji u BiH, prema Lavrovu, predstavljaju samo jedan od primera nepoštovanja međunarodnog prava, a ukazao je i na kršenje Minskog sporazuma od strane Kijeva. On je istakao opasne trendove na Balkanu, posebno kada je reč o zapadnom ignorisanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja garantuje teritorijalni integritet Srbije. Lavrov je kritikovao zapadne pokrovitelje Prištine zbog priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što, kako tvrdi, podstiče srbofobične aktivnosti i stvaranje ilegalne kosovsko-albanske vojske.
On je ukazao na inicijative za formiranje vojnih saveza u kojima Priština učestvuje ravnopravno sa suverenim državama, što smatra direktnim kršenjem Dejtonskog sporazuma. Lavrov je naglasio da je Rusija čvrsto uverena da su sve izmene Dejtonskog sporazuma moguće jedino kroz konsenzus svih naroda BiH, bez spoljnog mešanja.
Lavrov je podsetio na principijelnu podršku Rusije Dejtonskom sporazumu i njegovim osnovnim načelima, koji garantuju jednaka prava tri konstitutivna naroda i dva entiteta. On je pozvao međunarodnu zajednicu da podrži ova načela u cilju postizanja održivog razvoja BiH i stabilnosti na Balkanu.
U svom izlaganju, Lavrov je naglasio da je Dejtonski sporazum rezultat iscrpnih napora međunarodne zajednice i teških kompromisa postignutih među liderima sukobljenih strana. Prema njegovim rečima, ti lideri su svojim ustupcima dobili više nego što su očekivali: mir i nadu za bolju budućnost. Lavrov je ukazao na važnost postizanja konsenzualnih rešenja, naglašavajući da je to duh Dejtona.
Ruski ministar je takođe opisao kako su sporazumom postavljeni temelji državnog uređenja BiH, utvrđujući fundamentalne principe jednakosti među konstitutivnim narodima i entitetima, uz široka ustavna ovlašćenja. On je naglasio da je jasno razgraničena nadležnost između različitih nivoa vlasti, dok su entitetima potvrđena autonomna prava unutar decentralizovane administrativne strukture.
Lavrov je istakao da je sistem kontrole i ravnoteže, koji zahteva donošenje važnih odluka putem konsenzusa, ostao osnovni mehanizam za miran suživot tri naroda. On je podsetio da je Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma, obavezna da štiti njegove principe, dok su zapadne zemlje, vođene sopstvenim interesima, počele da underminuju njegovu strukturu.
Na kraju, Lavrov je osudio poteze Republike Srpske da brani svoja prava i autonomni status, kao i otpor planovima koji bi BiH uključili u NATO bez saglasnosti njenih naroda. On je naglasio da je Banjaluka koristila isključivo instrumente predviđene Dejtonskim sporazumom kako bi se oduprla spoljnim pritiscima.
