Mnoge zemlje se suočavaju sa deficitom radne snage, a taj problem prisutan je i u Srbiji. Novi uslovi i izazovi na tržištu rada doveli su do toga da su neka zanimanja postala traženija, ali i plaćenija. Oni koji ne treba da se brinu da će naći posao, ali i dobro zaraditi, su zanatlije i vozači. Na listi poslova koji će i u 2026. biti najtraženiji su i oni iz IT sektora.
Podaci pokazuju da su u ovom trenutku sve zanatlije izuzetno tražene, kao i high-tech zanimanja koja odgovaraju novom razvoju tržišta. „Što se tiče radnika, ova godina će biti intenzivnija u odnosu na prethodnu. Pored proizvodnih radnika koje ćemo aktivno zapošljavati, imaćemo i ostale pozicije koje će biti u sklopu održavanja kvaliteta ili projekt menadžmenta“, kaže Marija Minović iz PWO kompanije.
Poslodavci imaju i mogućnost da tokom sajma zapošljavanja obave intervjue sa većim brojem kandidata, iskoriste profesionalnu selekciju od strane Nacionalne službe zapošljavanja i iskoriste finansijsku podršku službe. „Sigurno, preko 20 godina radimo s Nacionalnom službom za zapošljavanje; par puta godišnje dolazimo na sajmove. Nije jedini kanal gde nalazimo kvalitetnu radnu snagu, ali jeste jedan od njih“, kaže Gordana Simidžija iz McDonald’s Srbija.
Govoreći o mogućnosti pronalaska kvalitetnog zanatlije, poslodavci ističu da je to čest problem, naročito kod mlađeg kadra. „Posebno kada se tiče konkretno mlađeg kadra, teško je naći iz razloga što se ljudi ne zadržavaju toliko često u kompanijama, često menjaju poslove, tako da je zbog toga teško pronaći nekoga ko će ostati duže vreme i ko će se usavršavati u kompaniji“, kaže Sanja Babović iz „9. septembar“ Čačak.
Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 11 javnih poziva, putem kojih će, kroz direktnu finansijsku podršku poslodavcima i nezaposlenim licima u mere aktivne politike zapošljavanja, biti uključeno više od 15.000 lica. „U zavisnosti od toga kakve su potrebe poslodavca, imaju mogućnost da koriste finansijsku podršku za otvaranje novih radnih mesta i za obučavanje lica za rad na određenim poslovima. Tu su i programi za mlade koji nemaju radnog iskustva, kao što su mere stručna praksa i pripravništvo za mlade sa visokim i srednjim nivoom kvalifikacija. Svakako treba napomenuti i finansijsku podršku poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, imajući u vidu činjenicu da su im na raspolaganju i mere kao što su subvencija zarade, radna aktivacija i mere podrške prilagođavanja radnog mesta za lica koja se zapošljavaju pod posebnim uslovima“, objašnjava Ana Dojčilović iz NZS Čačak.
Broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe u Čačku iz godine u godinu sve je manji. Na spisku onih koji traže posao najviše je onih starijih od 50 godina, a među njima je 58 od 100 žena. U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti kako se tržište rada u Srbiji menja i prilagođava novim izazovima, ali i kako se poslodavci suočavaju s problemom pronalaska kvalifikovane radne snage.
S obzirom na trenutne trendove na tržištu, očekuje se da će potražnja za zanatlijama i stručnjacima u oblasti IT-a i dalje rasti. Poslodavci će biti primorani da se prilagođavaju novim uslovima, a to uključuje i dodatne obuke i podršku zaposlenima kako bi ih zadržali u kompanijama. Ovakve mere su ključne za održavanje konkurentnosti i kvaliteta rada, ali i za smanjenje nezaposlenosti, posebno među mlađim i ranjivijim grupama na tržištu rada.
Uprkos izazovima, postoje i pozitivni trendovi, poput smanjenja broja nezaposlenih i povećanja mogućnosti za zapošljavanje. Sa podrškom Nacionalne službe za zapošljavanje i aktivnim merama koje se sprovode, Srbija se može nadati daljem razvoju i poboljšanju stanja na tržištu rada u narednim godinama.
