Najnovije naučno istraživanje sprovedeno u Kanadi izazvalo je značajnu pažnju javnosti, otkrivajući ozbiljne zdravstvene rizike za decu koja žive u blizini benzinskih pumpi. Prema studiji objavljenoj u časopisu Environmental Pollution, deca koja odrastaju u neposrednoj blizini stanica za točenje goriva imaju povišen rizik od razvoja leukemije, posebno akutne limfoblastne leukemije.
Istraživački tim iz Kvebeka sproveo je opsežnu studiju koja je obuhvatila 824.414 dece rođene između 2007. i 2020. godine. Analizirajući njihovo zdravstveno stanje do 15. godine života, naučnici su otkrili značajnu korelaciju između blizine benzinskih pumpi i učestalosti pojave ove vrste leukemije. Najveći rizik identifikovan je kod dece čiji su domovi u krugu od 100 do 250 metara od pumpi. Čak i kada su istraživači isključili druge faktore kao što su zagađenje saobraćajem, socioekonomski status porodica ili karakteristike majki, veza između blizine benzinskih pumpi i rizika od leukemije ostala je stabilna.
Stručnjaci objašnjavaju da su isparljiva organska jedinjenja, posebno benzen, glavni uzročnici ovog problema. Benzen se oslobađa u vazduh tokom skladištenja goriva, pretakanja iz cisterni i točenja u rezervoare automobila. Kao poznati kancerogen, benzen predstavlja poseban rizik za decu čiji se organizmi brzo razvijaju, a imunološki sistem je još uvek u razvoju. Iako istraživanje ne može sa potpunom sigurnošću da dokaže da su isparenja jedini uzrok bolesti, biološka povezanost između benzena i raka krvi prepoznata je u medicini.
Istraživanje je takođe pružilo pozitivan uvid. U Montrealu, gde su na snazi strogi propisi za obaveznu ugradnju sistema za rekuperaciju benzinskih isparenja, zabeležen je značajno manji rizik u poređenju sa ostatkom države. Ovi podaci sugerišu da moderna tehnološka rešenja mogu drastično smanjiti izloženost štetnim materijama, što može biti ključno za zaštitu zdravlja najmlađih.
Lekari i naučnici poručuju roditeljima da nema razloga za paniku, jer je dečja leukemija i dalje retka bolest, ali pozivaju na „praktičan oprez“. Preporučuju izbegavanje dužeg zadržavanja dece pored samih automata za gorivo, zatvaranje prozora u stanovima ukoliko se oseća intenzivan miris benzina, kao i strogo izbegavanje duvanskog dima u kući, koji je takođe izvor benzena.
Ipak, autori studije naglašavaju da odgovornost ne treba da leži samo na roditeljima. Ovi nalazi predstavljaju poziv urbanistima i donosiocima odluka da prilikom planiranja stambenih naselja i vrtića ozbiljno razmotre udaljenost od benzinskih pumpi i uvedu obavezne sisteme zaštite od isparenja. U cilju zaštite zdravlja najmlađih, važno je da se preduzmu mere koje će smanjiti izloženost opasnim hemikalijama.
U svetlu ovih nalaza, postavlja se pitanje kako će vlade i lokalne zajednice reagovati na ovu studiju. Mnogi se nadaju da će rezultati istraživanja podstaći promene u zakonodavstvu koje će se fokusirati na zdravlje i sigurnost dece. Povećana svest o opasnostima koje dolaze iz svakodnevne infrastrukture može dovesti do boljih regulativa i praksi koje bi mogle umanjiti rizik od ozbiljnih bolesti.
Ovo istraživanje je još jedan podsetnik na to koliko je važno razmišljati o uticaju okoline na zdravlje, posebno kada su u pitanju najranjiviji članovi društva – deca. S obzirom na to da su deca naša budućnost, zaštita njihovog zdravlja treba biti prioritet, a rezultati ove studije mogu poslužiti kao osnova za donošenje važnih odluka na svim nivoima.
