VAŠINGTON – Prema velikom istraživanju u Sjedinjenim Američkim Državama, deci sa hiperaktivnim poremećajem nedostatka pažnje (ADHD) lekovi se prebrzo prepisuju, iako medicinske smernice preporučuju šest meseci terapije bihevioralnom psihoterapijom pre nego što se počne sa lekovima.
Istraživanje, koje je obuhvatilo više od 9.700 dece u SAD, pokazuje da pedijatri često prepisuju lekove odmah nakon dijagnoze, što je u suprotnosti sa preporukama, prenosi Juronjuz istraživanje objavljeno u časopisu „JAMA Network Open“.
„Veoma je zabrinjavajuće jer znamo da početak lečenja ADHD-a bihevioralnom psihoterapijom ima pozitivan efekat na dete i njegovu porodicu“, rekao je doktor Jair Banet, glavni autor studije i asistent na Univerzitetu Stanford.
U istraživanju se navodi da je bihevioralna terapija ključna u prvih nekoliko meseci nakon dijagnoze ADHD-a, jer pruža roditeljima strategije za upravljanje ponašanjem dece. Iako su lekovi često potrebni, stručnjaci ističu da bi terapija trebala biti prvi korak kako bi se smanjila potreba za farmakološkim tretmanom.
Prema rečima doktora Baneta, mnogi lekari se oslanjaju na lekove kao brzu rešenje, što može dovesti do problema u dugoročnom razvoju deteta. „Kombinacija terapije i lekova može biti najefikasniji pristup, ali je važno da se terapija prvo primeni kako bi se stvorio stabilan osnov za dalje lečenje“, dodao je Banet.
Istraživanje je takođe otkrilo da su deca koja su primila bihevioralnu terapiju pre upotrebe lekova imala manje problema sa ponašanjem i emocionalnim poteškoćama. Roditelji su izvestili o poboljšanjima u komunikaciji i interakciji sa svojom decom, što je dodatno naglasilo važnost terapijskog pristupa.
U svetlu ovih nalaza, stručnjaci pozivaju na promene u praksi prepisivanja lekova za decu sa ADHD-om. Oni sugeriraju da bi pedijatri trebali biti obučeni da prepoznaju simptome ADHD-a i razumeju važnost bihevioralne terapije. Takođe, naglašavaju potrebu za edukacijom roditelja o dostupnim opcijama lečenja, kako bi mogli doneti informisane odluke o zdravlju svoje dece.
Pored toga, istraživači su upozorili da je važno pratiti dugoročne efekte lečenja ADHD-a, kako bi se osiguralo da deca dobijaju najbolju moguću negu. „Moramo se fokusirati na to kako lekovi utiču na decu tokom vremena i kako možemo poboljšati pristup terapiji“, naglasio je Banet.
Stručnjaci se nadaju da će rezultati ovog istraživanja podstaći veće razumevanje i primenu bihevioralne terapije kao prve linije lečenja za decu sa ADHD-om. „Ovo je prilika da se promeni način na koji se pristupa ADHD-u i da se osigura da deca dobiju sveobuhvatnu negu koja će im pomoći da uspeju“, zaključio je Banet.
U međuvremenu, roditeljima se savetuje da se konsultuju sa stručnjacima o svim opcijama lečenja i da budu proaktivni u potrazi za najboljim pristupom za svoje dete. Edukacija i podrška su ključni u ovom procesu, a porodična dinamika može imati značajan uticaj na lečenje i razvoj deteta.
Sve u svemu, istraživanje ukazuje na potrebu za revizijom trenutnih praksi u vezi sa lečenjem ADHD-a i podstiče medicinske stručnjake da preispitaju nove pristupe koji bi mogli poboljšati kvalitet života dece sa ovim poremećajem.
