Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da deca konzumiraju znatno više kalorija nakon što odgledaju samo pet minuta reklama za brzu hranu. Ustanovljeno je da mladi ljudi, koji su bili izloženi reklamama za proizvode bogate zasićenim mastima, šećerom i solju, unose u proseku 130 dodatnih kalorija, što je ekvivalentno količini u dve kriške hleba. Ove informacije prenosi britanski Gardijan.
U studiji je učestvovalo 240 dece uzrasta od sedam do 15 godina iz škola u Mersisajdu. Tokom istraživanja, deci su prikazane dve vrste reklama: prve su bile za brzu hranu, a druge za nehranjive proizvode. Nakon gledanja ovih reklama, deca su imala priliku da probaju razne grickalice, kao što su grožđe i čokoladice, da bi potom im bio ponuđen ručak s raznovrsnim jelima, uključujući slana, slatka i zdrava jela.
Rezultati istraživanja su pokazali da su deca konzumirala u proseku 58 kalorija više u grickalicama i 73 kalorije više tokom ručka nakon izlaganja reklamama za brzu hranu, u poređenju sa onima koji su gledali nehranjive reklame. Ovaj efekat na unos kalorija bio je primetan bez obzira na to da li su reklame bile specifične za određene proizvode ili su bile generičke reklame za brendove brze hrane.
Ema Bojland, glavna autorka studije i profesorka marketinga hrane i zdravlja dece na Univerzitetu u Liverpulu, izjavila je da je ovo „prva studija koja pokazuje da oglašavanje brendirane hrane utiče na to šta deca jedu“. Ona je naglasila da su deca ne samo konzumirala više hrane odmah nakon gledanja reklama, već su pojela više i tokom ručka, nekoliko sati kasnije. Hrana koja im je poslužena nije bila ista kao ona koja je prikazana u reklamama i nije im dato nikakvih informacija o brendovima. To sugeriše da su deca bila podstaknuta da jedu više, bez obzira na specifičnu hranu koja je bila reklamirana.
Helen Stjuart, službenica za unapređenje zdravlja na britanskom Kraljevskom koledžu za pedijatriju i zdravlje dece, izjavila je da je stopa gojaznosti među decom „tvrdoglavo visoka“ i da je rešenje ovog problema nemoguće bez uvođenja neophodnih mera, kao što su propisi o prehrambenoj industriji.
Ovo istraživanje ukazuje na značajan uticaj reklamnog sadržaja na ishranu dece i podstiče na razmišljanje o potrebnim koracima za smanjenje gojaznosti među mladima. U kontekstu rastuće zabrinutosti zbog gojaznosti kod dece, rezultati ove studije mogu poslužiti kao osnova za politiku i regulative koje se odnose na oglašavanje hrane, posebno brze hrane, koja se često reklamira u medijima.
Preporučuje se da se roditelji i obrazovne institucije aktivno uključe u obrazovanje dece o zdravim navikama ishrane i da se pruži podrška u razvoju kritičkog razmišljanja o reklamama. Takođe, važno je da se razmotre strategije koje bi mogle smanjiti izloženost dece reklamama za nezdravu hranu, kako bi se doprinosilo zdravijim prehrambenim izborima.
Ova studija će biti predstavljena na Evropskom kongresu o gojaznosti u Malagi, Španija, gde će se okupiti stručnjaci i istraživači iz različitih oblasti kako bi raspravili o problemima i rešenjima vezanim za gojaznost i zdravlje dece. Takođe, očekuje se da će rezultati istraživanja podstaći dalju diskusiju o regulaciji oglašavanja hrane, posebno u kontekstu zaštite najmlađih i njihovog zdravlja.
