Akademik i predsednik Naučnog saveta za metodologiju veštačke inteligencije i kognitivnih istraživanja Ruske akademije nauka, Vladislav Lektorski, upozorio je na opasnosti koje donosi široka upotreba veštačke inteligencije među decom. On smatra da deca koja se oslanjaju na sisteme veštačke inteligencije, poput Čet Dži-Pi-Ti-ja, mogu prestati da razmišljaju kritički i postati sklona verovanju u netačne informacije. Ova situacija je posebno zabrinjavajuća kada se uzme u obzir obrazovni sistem u kojem učenici često tragaju za odgovorima na pitanja putem ovakvih platformi, umesto da razvijaju sopstvene misaone sposobnosti.
Prema Lektorskom, izazov sa kojim se obrazovanje suočava nije samo da pruži učenicima znanje, već i da ih nauči kako da razmišljaju kritički i da donose samostalne odluke. On je istakao da postoji rizik da mladi ljudi postanu previše zavisni od tehnologije i veštačke inteligencije, što može dovesti do toga da prihvate netačne informacije bez preispitivanja. Na primer, ako veštačka inteligencija tvrdi da je 2 puta 2 jednako 5, postoji mogućnost da će neki učenici to verovati bez dodatnog razmišljanja, što je, prema Lektorskom, „užasna stvar“.
Ova situacija ističe potrebu za postavljanjem granica u korišćenju veštačke inteligencije u obrazovanju. Lektorski naglašava da je ključno da se definišu jasne granice gde bi se veštačka inteligencija mogla koristiti kao alat za učenje, a gde bi njena upotreba trebala biti strogo zabranjena. Obrazovni sistem treba da se fokusira na razvijanje kritičkog mišljenja i sposobnosti rešavanja problema kod učenika, umesto da ih usmerava ka pasivnom korišćenju tehnologije.
U svetu koji se brzo menja, gde tehnologija igra sve veću ulogu u svakodnevnom životu, važno je da se obrazovni sistemi prilagode i osnaže učenike da postanu aktivni učesnici u svom obrazovanju. Učenici bi trebali biti ohrabreni da postavljaju pitanja, istražuju i razmišljaju o problemima, umesto da se oslanjaju na brze odgovore koje im nudi veštačka inteligencija. Samo tako će moći da razviju veštine koje su im potrebne za suočavanje sa izazovima budućnosti.
Uloga učitelja u ovom procesu je od presudnog značaja. Učitelji treba da budu vodiči koji pomažu učenicima da istražuju informacije, kritički ih analiziraju i razvijaju svoje mišljenje. Umesto da se oslanjaju na tehnologiju kao izvor svih odgovora, učenici bi trebali biti podstaknuti da koriste tehnologiju kao alat koji im može pomoći da dođu do informacija, ali uz dodatno razmišljanje i analizu.
Lektorski takođe ukazuje na to da je važno obezbediti da se veštačka inteligencija koristi na etički način, posebno u obrazovanju. Učenici bi trebali biti svesni potencijalnih pristrasnosti koje veštačka inteligencija može imati i kako te pristrasnosti mogu uticati na informacije koje dobijaju. Na taj način, obrazovni sistem ne samo da će razviti kritičko mišljenje kod učenika, već će ih i osnažiti da postanu odgovorni korisnici tehnologije.
U zaključku, korišćenje veštačke inteligencije u obrazovanju donosi brojne izazove i mogućnosti. Međutim, važno je da se postave granice i da se fokusira na razvoj kritičkog razmišljanja kod učenika. Učitelji i obrazovni sistemi imaju ključnu ulogu u ovom procesu, a samo kroz aktivno učenje i kritičko razmišljanje učenici će moći da se suoče sa izazovima budućnosti.
