Danska vlada je nedavno donela istorijsku odluku da zabrani korišćenje društvenih mreža za sve osobe mlađe od 15 godina. Ova odluka izazvala je brojne reakcije širom Evrope, s tim da su roditelji podeljeni u svojim stavovima, dok su tinejdžeri izrazili nezadovoljstvo, smatrajući da im se oduzima sloboda.
Prema novom „političkom dogovoru“ koji je objavila danska vlada, mladi ispod 15 godina više neće imati mogućnost da otvaraju naloge na popularnim društvenim mrežama kao što su Instagram, TikTok, Snapchat i Facebook. Međutim, postoji izuzetak: roditelji koji prođu posebnu procenu moći će da daju dozvolu deci starijoj od 13 godina da pristupe ovim platformama.
Ova mera, koju vodi Ministarstvo digitalizacije Danske, deo je sveobuhvatne strategije koja ima za cilj zaštitu mentalnog zdravlja dece i suzbijanje štetnih uticaja društvenih mreža. U proteklih nekoliko godina, sve više istraživanja ukazuje na to da prekomerno korišćenje interneta i društvenih mreža može negativno uticati na koncentraciju, san, kao i na samopouzdanje mladih ljudi.
Vest o ovoj odluci izazvala je lavinu reakcija. Dok jedni pozdravljaju potez danske vlade i smatraju da deca konačno treba da se odmore od ekrana, drugi ga vide kao napad na slobodu. Među nezadovoljnima, jedna majka iz Kopenhagena istakla je da njen 14-godišnji sin koristi TikTok kao jedini način da komunicira sa svojim prijateljima. Ovakvi komentari ukazuju na to da mnogi roditelji smatraju društvene mreže važnim kanalom za društvene interakcije mladih.
Danska je ovom odlukom postala prva zemlja u Evropi koja je uvela ovako visoku starosnu granicu za pristup društvenim mrežama. Očekuje se da bi njen primer mogao da inspiriše i druge zemlje, naročito s obzirom na sve veću zabrinutost zbog uticaja društvenih mreža na mlade. Stručnjaci se slažu da je ovo ozbiljna tema koja zahteva pažnju i akciju na nivou vlada i institucija.
Pored mentalnog zdravlja, postoje i drugi faktori koji se uzimaju u obzir prilikom donošenja ovakvih odluka. Naime, prekomerno korišćenje društvenih mreža može dovesti do problema kao što su anksioznost i depresija, a posebno je zabrinjavajuće što se ti problemi sve više javljaju kod mladih. Istraživanja pokazuju da tinejdžeri koji provode više vremena na društvenim mrežama često imaju probleme sa samopouzdanjem i samopouzdanjem.
Zabrana korišćenja društvenih mreža može biti odgovor na sve veći pritisak koji se stavlja na mlade ljude. Kako bi se smanjio negativan uticaj društvenih mreža, Danska vlada prepoznaje potrebu za zaštitom dece i mladih, što je svakako pohvalno. Ipak, važno je da se uzme u obzir i glas mladih, koji smatraju da im se oduzima važan deo njihovog života.
U ovom trenutku, mnogi se pitaju da li će druge zemlje pratiti primer Danske. S obzirom na to da se slične diskusije vode u brojnim državama, moguće je da će i druge zemlje razmotriti slične mere. U svetu gde su društvene mreže sveprisutne, važno je pronaći ravnotežu između zaštite mladih i očuvanja njihove slobode izražavanja.
Kao što je već pomenuto, odluka danske vlade je samo jedan od koraka ka zaštiti mentalnog zdravlja dece. S obzirom na sve veću zabrinutost zbog efekata društvenih mreža, važno je da se nastavi sa istraživanjem i analizom ovih pitanja kako bi se pronašla najbolja rešenja za sve uključene strane. U svakom slučaju, Danska je postavila standard koji će sigurno biti predmet rasprava i u budućnosti.
