Danska je izrazila spremnost da poveća svoja ulaganja u Grenland, kao i da tom arktičkom ostrvu omogući veća ovlašćenja u spoljnoj politici, izjavila je danas danska premijerka Mete Frederiksen. Ova izjava je data tokom zajedničke konferencije za novinare sa grenlandskim i farskim kolegom na Farskim ostrvima, a prenosi je agencija Reuters.
Premijerka Frederiksen je naglasila da je Danska spremna da više ulaže u razvoj grenlandskog društva, s posebnim fokusom na ključnu infrastrukturu i poslovni razvoj. Ona je istakla da bi to moglo uključivati izgradnju luka i druge važne infrastrukturne projekte, koji bi imali odbrambenu i vojnu perspektivu, a mogli bi se koristiti i za turizam ili eksploataciju sirovina.
Frederiksenova je takođe istakla da Danska neće popustiti pred „neprihvatljivim pritiskom“ Sjedinjenih Američkih Država, koje žele da preuzmu kontrolu nad poluautonomnom danskom teritorijom Grenland. Ova izjava dolazi u kontekstu ranijih izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je izrazio želju da Amerika preuzme ovo strateški važno ostrvo bogato mineralima, pozivajući se na nacionalnu i međunarodnu bezbednost, uključujući mogućnost upotrebe sile za ostvarenje tog cilja.
„Svetski poredak koji smo generacijama gradili suočen je s izazovima kao nikada do sada“, rekla je Frederiksenova tokom govora povodom Nacionalnog dana Danske. Ona je dodala da su Grenland i Danska u prethodnim mesecima bili izloženi neprihvatljivom pritisku svog najbližeg saveznika, Sjedinjenih Američkih Država.
Tokom posete Grenlandu u martu, američki potpredsednik Džej Di Vens kritikovao je Dansku, optužujući je da ne čini dovoljno za bezbednost Grenlanda i sugerišući da bi Sjedinjene Američke Države mogle bolje štititi to ostrvo. Ova poseta usledila je nakon izborne pobede Demokratske partije Grenlanda, koja se zalaže za postepeno sticanje nezavisnosti ostrva, u suprotnosti sa ubrzanim procesom koji predlažu druge stranke.
Lideri Danske i Grenlanda ostaju pri stavu da samo stanovnici tog ostrva mogu odlučivati o njegovoj budućnosti. Premijerka Frederiksen je podsetila na suštinske principe transatlantskog partnerstva, uključujući nacionalni suverenitet i poštovanje granica, naglašavajući da se Danska neće poviti pred pritiskom Amerike.
Prema sporazumu između SAD i Danske iz 1951. godine, Amerika ima pravo da formira vojne baze na Grenlandu uz obaveštenje vlasti ostrva i Kopenhagena. Ova situacija u vezi sa Grenlandom postaje sve složenija, s obzirom na globalne geopolitičke tenzije i rastuće interese velikih sila za arktički region.
Grenland, koji je najveće ostrvo na svetu, ima bogate prirodne resurse, uključujući minerale i naftu, što ga čini strateški važnim za mnoge zemlje. Kako se klimatske promene nastavljaju i led se topi, pristup ovim resursima postaje sve lakši, a interes za razvoj i eksploataciju raste. Danska, kao matična zemlja Grenlanda, suočava se sa izazovima u vezi sa upravljanjem ovim resursima i pravima lokalnog stanovništva.
Ova situacija ukazuje na složene odnose između Grenlanda, Danske i Sjedinjenih Američkih Država, kao i na važnost očuvanja prava stanovnika Grenlanda na samoopredeljenje. U svetlu trenutnih globalnih dešavanja, kako će se ovi odnosi razvijati u budućnosti ostaje neizvesno, ali je jasno da će Grenland i dalje biti u centru pažnje međunarodne zajednice.
