Danska je 1. jula preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije (EU), a jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste šta to može značiti za Srbiju. Analitičari smatraju da će Danska obratiti više pažnje na dijalog između Beograda i Prištine, posebno zbog toga što je specijalni izaslanik za ovaj dijalog, Peter Sorensen, poreklom iz Danske. Očekuje se da će Danska nastaviti da se fokusira na rešavanje pitanja Kosova, što bi moglo imati značajan uticaj na buduće odnose Srbije i EU.
Preuzimajući predsedavanje od Poljske, Danska će se baviti posredovanjem u pregovorima i izgradnjom kompromisa, kao i predstavljanjem Saveta EU u razgovorima s Evropskim parlamentom. Ovo je osmi put da Danska preuzima ovu funkciju, a njen fokus na Kosovo može dovesti do intenzivnijih razgovora i aktivnosti koje će biti usmerene ka postizanju konačnog rešenja za ovaj dugogodišnji spor.
Branka Latinović, bivši diplomata, ocenjuje da će Danska verovatno više raditi na pitanju Kosova u narednih šest meseci nego što je to radila Poljska. Ona naglašava da će Danska imati interes da istakne Sorensena i njegove aktivnosti, kako bi on imao vidljivu ulogu u procesu dijaloga. Očekuje se da će se tokom ovog predsedavanja pružiti veća podrška povratku pregovorima između Beograda i Prištine, koji su u prethodnim mesecima bili u zastoju.
Latinović ističe da se tokom ove godine pitanje Kosova i Metohije više prepušta Evropskoj komisiji i visokom predstavniku za spoljnu politiku nego što se bavi Savet EU. Ona smatra da Savet nije učinio dovoljno da pokrene pregovarački proces i učini ga efikasnijim.
Osim toga, strana medijska izveštavanja sugerišu da uspeh danskog predsedavanja ne zavisi samo od Brisela, već i od Vašingtona. Povratak Donalda Trampa na političku scenu u SAD-u stvara dodatni pritisak na Evropu, koja može biti primorana da preusmeri svoju pažnju kako bi zaštitila vlastite interese usled njegovih neočekivanih poteza.
U kontekstu Srbije, ključna pitanja koja se postavljaju su održavanje dijaloga sa Prištinom i sprovođenje neophodnih reformi. Latinović naglašava da će intenzitet danskog angažovanja u dijalogu zavisiti od drugih globalnih događaja. Ona upozorava da bi EU mogla da se fokusira na Bliski istok, posebno na Iran, zbog trenutnih obaveza koje članice EU imaju prema tom regionu.
Ministarka za evropske poslove Danske, Mari Bjere, već je poslala jasnu poruku da će se fokusirati na otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, ali ističe da Srbija trenutno zaostaje za drugim zemljama kandidatima u sprovođenju reformi. Ona je naglasila da napredak u reformama u Srbiji nije zadovoljavajući u poređenju sa drugim zemljama, i da će otvaranje Klastera 3 zavisiti od konkretnih rezultata.
Bjerova je istakla da je u trenutnim geopolitičkim okolnostima usklađenost sa evropskom spoljnom politikom prema Rusiji od suštinske važnosti. Ona je napomenula da bi usklađenost na nivou od 100 odsto bila jasan znak Srbije o posvećenosti članstvu u EU. Poruka danskog predsedavanja Beogradu je jasna: vrata EU ostaju otvorena, ali napredak će se meriti konkretnim reformama i jasnim opredeljenjem ka evropskim vrednostima i politici.
U svetlu ovih informacija, Srbija će se suočiti sa izazovima, ali i prilikama tokom narednih šest meseci dok Danska vodi Savet EU. Kako se situacija bude razvijala, pažnja će biti usmerena na to kako će se Beograd i Priština kretati ka postizanju održivog mira i stabilnosti u regionu, kao i na reforme koje će biti neophodne za napredak Srbije ka članstvu u EU.
