Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog velikomučenika Prokopija, hrišćanskog svetitelja iz 4. veka. Prokopije, rođen u Jerusalimu pod imenom Neanije, služio je kao vojvoda u vreme cara Dioklecijana. Prema legendi, dok je bio zadužen za progon hrišćana, na putu prema Aleksandriji, vidio je u vazduhu ogromni krst čime ga je Bog preobrazio i promenio njegov život. Umesto da progoni hrišćane, vodio je vojsku u oslobađanje Jerusalima.
Kada je ušao kao pobednik u Jerusalim, Prokopije je izdao svoj pojas i mač pred sudom priznavši svoju hrišćansku veru. Nakon mučenja i lutanja u tamnici, Gospod Isus Hristos mu se javio, krstio ga i dao mu ime Prokopije. U tamnici je susreo 12 žena koje su priznale svoju veru, a zahvaljujući Prokopiju su naučile o veri i pripremile se za mučeništvo. I same su pogubljene zajedno sa Prokopijevom majkom koja je poverovala u Hrista.
Na gubilištu, Prokopije je molio za bedne i nevoljne, sirote i udovice, kao i za Crkvu i Pravoslavlje. U trenutku kada mu je sa neba javljeno da će mu molitva biti uslišena, srećno je pošao na gubilište. Iako dan Svetog Prokopija nije crveno slovo u crkvenom kalendaru, veoma je poštovan u Srbiji i povezan je sa tradicionalnim običajima kao što je izbegavanje kupanja u rekama i tekućim vodama na taj dan.
Takođe, na dan Svetog Prokopija izbegavaju se svađe i psovanje, a smatra se da je pogodan za svadbene svečanosti jer se Prokopije pomaži i blagosilja mladence prilikom sklapanja bračne zajednice. Osim toga, on je zaštitnik dece, kamenoresaca i bunardžija.
Običaji vezani za ovaj dan uključuju poštovanje mira i tradiciju, a Prokopije se poštuje kao veoma važan svetac među Srbima. Njegova priča o hrabrosti, vere i pokajanju odražava se u brojnim običajima i verovanjima koji se prenose generacijama.
