Srpska pravoslavna Crkva i njeni verni sinovi i kćeri, 17. avgusta, sa dubokom pobožnošću, obeležavaju praznik Svetih sedam mučenika iz Efesa, slavnih svedoka vere koji su svojim životima i čudesnim snom ispisali jedno od najveličanstvenijih poglavlja hrišćanske istorije.
U vreme cara Dekija, sedam mladih vojnika iz Efesa, sinovi uglednih starešina, pokazali su nepokolebljivu veru u Hrista. Njihova imena su bila Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
U svojoj molitvenoj borbi, oni su se suzdržali od nečistih idolopoklonstva i povukli se u pećinu na brdu Ohlon kako bi izmakli progonstvu cara Dekija. Međutim, careva tiranija ih je stigla, naređujući da se pećina zazida i osudivši ih na strašnu smrt.
Ali, Bog je učinio čudo. Umesto smrti, mladićima je darovan dubok san koji će trajati više od dva veka. Kada su se probudili, svet je bio svedok nečeg nikad viđenog. Svedoci vaskrsenja pre opšteg vaskrsenja, bili su isti kao kad su zaspali.
Njihovo buđenje se dogodilo u vreme cara Teodosija Mlađeg, dok je među vernima izbila rasprava o vaskrsenju mrtvih. Car, mučen zbog nevere, molio je Boga za znak. Božji odgovor došao je kroz čudo na brdu Ohlon, kada su pastiri Adolija slučajno otkrili zapečaćenu pećinu.
Teodosije je pozdravio svete mučenike, čuo njihova svedočanstva o vaskrsenju i uverio se u snagu Božije ljubavi. Nakon sedam dana, svi su ponovo usnuli, čekajući dan opšteg vaskrsenja.
Danas, kroz molitve i akatist, sećamo se ovih sedam svetih mučenika, podsećajući se na njihovu veru, hrabrost i poslušnost Božijoj volji. Njihova dela su večni izvor nadahnuća, podsećajući nas na moć vere koja je jača od smrti.
