Prvi sastanak pregovaračkog tima za utvrđivanje minimalne cene rada za 2026. godinu biće održan danas, potvrđeno je na sajtu Socijalno-ekonomskog saveta (SES). Ovaj sastanak predstavlja važan korak u procesu definisanja minimalne cene rada koja je od suštinske važnosti za radnike u Srbiji, naročito u kontekstu aktuelnih ekonomskih izazova.
Trenutna minimalna cena rada iznosi 53.592 dinara, što predstavlja iznos koji radnici primaju za svoj rad, a koji je zakonski definisan kao najniži mogući iznos koji poslodavci mogu isplatiti zaposlenima. Minimalna cena rada igra ključnu ulogu u zaštiti radničkih prava i obezbeđivanju osnovnih životnih potreba radnika i njihovih porodica.
Prema odluci SES-a od 15. jula, minimalac će doživeti vanredno povećanje od 1. oktobra. Ovo povećanje iznosi 9,4 odsto, što znači da će satnica rasti sa sadašnjih 308 na 337 dinara, a ukupna minimalna mesečna plata će iznositi 58.630 dinara. Ova promena je rezultat prepoznate potrebe za povećanjem plata u skladu sa inflacijom i rastućim troškovima života, koji su se značajno povećali u proteklim godinama.
Povećanje minimalne cene rada je od suštinskog značaja za radnike, posebno za one sa najnižim primanjima. Ekonomisti i analitičari ukazuju da ovakva odluka može imati pozitivne posledice na potrošnju, jer će povećanje plata omogućiti radnicima da bolje zadovolje svoje osnovne potrebe. Sa druge strane, postoji i zabrinutost među poslodavcima o mogućem povećanju troškova poslovanja, što bi moglo uticati na njihovu sposobnost zapošljavanja, ali i na ukupnu ekonomsku stabilnost.
Tokom sastanka pregovaračkog tima, očekuje se da će se raspravljati o različitim aspektima minimalne cene rada, uključujući njene potencijalne efekte na tržište rada, inflaciju, kao i ekonomski razvoj zemlje. Takođe, članovi tima će razmatrati i predloge sindikata i poslodavaca, kako bi se postigao što širi konsenzus o budućim kretanjima minimalne cene rada.
Uloga Socijalno-ekonomskog saveta je ključna u ovom procesu, jer se radi o telu koje okuplja predstavnike vlade, sindikata i poslodavaca, omogućavajući tako sveobuhvatnu diskusiju i donošenje odluka koje su u interesu svih strana. Očekuje se da će se tokom pregovora razmatrati i drugi faktori, kao što su ekonomski pokazatelji, stopa nezaposlenosti, kao i životni standard građana.
Povećanje minimalne cene rada u Srbiji takođe dolazi u vreme kada se ekonomija suočava sa raznim izazovima, uključujući globalne ekonomske turbulencije i inflaciju, koja je u poslednje vreme postala sve izraženija. Ova odluka može biti viđena kao način da se umanje negativni efekti inflacije na najugroženije slojeve društva.
U svakom slučaju, prvi sastanak pregovaračkog tima je samo početak dugog procesa koji će zahtevati pažljiv pristup i saradnju svih strana. Očekuje se da će se tokom narednih meseci održati više sastanaka kako bi se došlo do konačne odluke o minimalnoj ceni rada za 2026. godinu.
S obzirom na sve izazove s kojima se radnici suočavaju, kao i na potrebu za održanjem ekonomske stabilnosti, važno je da svi učesnici u procesu pregovora budu otvoreni za dijalog i spremni da pronađu rešenja koja su u najboljem interesu radnika, ali i poslodavaca. U ovom kontekstu, očekuje se da će budući pregovori igrati ključnu ulogu u oblikovanju radnih prava i ekonomske politike u Srbiji.
