Jovan je bio sin Zevedejev i ribar na Galilejskom jezeru. Njegov život i delo ostavili su dubok trag u hrišćanskoj tradiciji, a zajedno sa svojim bratom Jakovom, nazvan je „sinovima groma“ prema nadimku koji im je dao Isus kada su postali njegovi učenici, odnosno apostoli. Jovan je bio jedan od omiljenih Hristovih učenika, a njegovo mesto u hrišćanskom verovanju je posebno značajno.
Tokom Hristovog raspeća, Jovan je bio jedini od učenika koji je ostao uz Presvetu Bogorodicu, pokazujući svoju odanost i ljubav prema Hristu. Njegova posvećenost nije stala tu; obećao je da će čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti joj sve do njenog uspenija. Ova njegova uloga u životu Hrista i Bogorodice stvara snažnu vezu između njega i centralnih figura hrišćanstva.
Nakon Hristovog uznesenja, Jovan odlazi u Efes, gde dobija zadatak da širi Božansko Jevanđelje. Njegov rad u Efesu bio je izuzetno plodonosan, jer je uspeo da preobrati mnoge ljude u hrišćanstvo. Međutim, njegova misija nije bila bez poteškoća. Bio je proganjan, ponižavan i mučen zbog svoje vere, što dodatno oslikava njegovu hrabrost i odlučnost.
Tokom progonstva na ostrvu Patmos, Jovan je napisao čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, koji su postali ključni tekstovi u hrišćanskoj teologiji. Njegova dela su duboko uticala na oblikovanje ranog hrišćanstva. Nakon što je došao na presto cara Nerve, Jovan je oslobođen iz progonstva i vratio se u Efes, gde je nastavio da širi učenju Hrista.
Sveti Jovan Bogoslov je živeo više od 100 godina, a kada je osetio da se približava kraj njegovog života, tražio je od svojih učenika da mu iskopaju grob u obliku krsta. Njegovi učenici su ga poslušali, a Jovan je, prema predanju, živ sišao u svoj grob. Ova priča o njegovom „živom grobu“ izazvala je mnogo čuđenja među njegovim prijateljima i sledbenicima, koji su kasnije otkrili da njegovog tela nije bilo u grobu. Ova pojava dovela je do čuda koja su se dešavala na njegovom grobu, a vernici su dolazili da se mole i traže isceljenje.
Crkva proslavlja Svetog Jovana Bogoslova dva puta godišnje: 9. oktobra, kada se sećamo njegovog upokojenja, i 21. maja, kada se veruje da iz njegovog groba izlazi čudesni lekoviti prah. Ovaj prah je, prema verovanju, imao moć da leči razne bolesti i muke, što dodatno potvrđuje njegovu svetost i značaj u životima vernika.
Na ovaj dan, u mnogim srpskim selima postoje posebni običaji i verovanja. Ljudi se uveravaju da treba da odmaraju svoju stoku, dok žene izbegavaju da koriste alate poput pletiva, makaza i igala, kako bi izbegle da miševi grizu rublje. U nekim mestima se udaraju u ambare kako bi se miševi razleteli, dok u drugim krajevima počinju svadbe koje traju po tri dana.
U srpskoj tradiciji, dan posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu se često tumači kao prvi dan miholjskog leta, koje počinje čak i pre dana posvećenog arhangelu Mihailu. Ova tradicija dodatno naglašava značaj Svetog Jovana u srpskom narodu i njegovu ulogu u oblikovanju kulturnih i religioznih običaja. Sveti Jovan je, dakle, ne samo značajna figura u religiji, već i u kulturi i tradiciji srpskog naroda, ostavljajući za sobom nasleđe koje se i danas poštuje i neguje.
