SPC danas obeležava Vozdviženje časnog Krsta, poznato u narodu kao jesenji Krstovdan. Ovaj praznik se smatra jednim od najvažnijih u pravoslavnoj crkvi, a mnogi ga slave kao svoju krsnu slavu. U crkvenom kalendaru, jesenji Krstovdan je označen crvenim slovom i predstavlja dan posta.
Na ovaj dan se slavi pronalazak časnog Krsta, na kojem je Isus Hristos raspet, kao i njegov povratak iz Persije u Jerusalim. Prema tradiciji, Sveta carica Jelena je, obilazeći Svetu zemlju, odlučila da pronađe časni Krst. Prema pričama, jedini čovek koji je znao gde se Krst nalazi bio je stari Jevrejin po imenu Juda. On je, prisiljen od carice, otkrio da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koji je podigao car Adrijan na Golgoti.
Carica Jelena je naredila rušenje ovog idolski hrama, a tokom iskopavanja pronađena su tri krsta. U trenutku kada je carica bila u nedoumici kako da prepozna pravi Krst Hristov, dogodila se čudna okolnost. Sa mesta iskopavanja prolazila je pratnja sa mrtvacem, a tada je patrijarh Makarije predložio da se na mrtvaca redom stave krstovi. Prvi i drugi krst nisu promenili stanje mrtvaca, ali kada je treći krst stavljen, mrtvac je oživeo. Ovaj događaj je bio jasan znak da je to bio časni i životvorni krst na kojem je Isus Hristos razapet.
Nakon ovog čuda, krst je postavljen na bolesnu ženu koja je odmah ozdravila, što je dodatno potvrdilo njegovu svetost. Patrijarh je tada podigao krst da ga sav narod vidi, a okupljeni su uplakani pevali: „Gospode pomiluj!“ Carica Jelena je potom napravila srebrni kovčeg u koji je položila časni Krst.
Međutim, istorija Krsta nije se tu završila. Car Hozroj je, osvajajući Jerusalim, odveo mnoge ljude u ropstvo i odneo Krst Gospodnji u Persiju, gde je ležao 14 godina. Sve dok 628. godine, grčki car Iraklije nije pobedio Hozroja i sa slavom vratio Krst u Jerusalim. U trenutku kada je ušao u grad, car Iraklije je nosio Krst na svojim leđima, ali je iznenada stao i nije mogao da napravi ni korak. Patrijarh Zaharija je tada video anđela koji je sprečavao cara da hoda u raskošnom carskom odelu pod Krstom, onim putem kojim je Gospod, bos i ponižen, hodao.
Patrijarh je obavestio cara o viđenju, i Iraklije se svukao, obukao bednu odeću i bosonog nosio Krst do Golgote, gde ga je položio u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje: 27. septembra, kada se obeležava jesenji Krstovdan, i 18. januara, kada je zimski Krstovdan. Ovaj praznik je prilika za okupljanje porodica i zajednica, gde se ljudi mole i sećaju važnosti Krsta u hrišćanskoj veri.
Praznik jesenjeg Krstovdana nosi sa sobom duboku simboliku i tradiciju, a vernici se okupljaju u crkvama da prisustvuju liturgijama i obredima. Mnogi vernici, koji poste, koriste ovu priliku za duhovno obnovu i jačanje svoje vere. U duhu zajedništva, ljudi dele obroke i pomažu jedni drugima, čime dodatno jačaju međusobne veze i solidarnost.
Jesenji Krstovdan predstavlja ne samo verski, već i kulturni događaj u životu pravoslavnih hrišćana, koji se prenosi sa generacije na generaciju, obogaćujući duhovni život zajednice i jačajući njihove veze sa tradicijom i verom. Ovaj praznik nas podseća na važnost krsta kao simbola vere, nade i ljubavi.
