Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog proroka Jeliseja, značajnu figuru iz starozavetne tradicije. Sveti Jelisej je bio prorok koji je živeo oko 900 godina pre Isusa Hrista, a njegov život i dela ostavili su dubok trag u religijskoj i kulturnoj svesti naroda.
Biblijska pripovest govori o tome kako je Bog, kada je želeo da uzme proroka Iliju, izabrao Jeliseja za njegovog naslednika. Ilija je, prema predanju, prenio božju volju na Jeliseja, ogrnuo ga svojim ogrtačem i molio Boga da mu podari proročki dar. Ova simbolična gesta označila je početak Jelisejeve misije i njegovu posvećenost božanskom pozivu. Tako je Jelisej napustio svoj dom i rod, odlučivši da sledi Iliju, čime je pokazao svoju predanost i hrabrost.
Kada je Ilija bio uzet na ognjenim kolima, Jelisej je ostao da nastavi proročku službu, a prema predanju, bio je obdarjen još većom silom od svog učitelja. Njegova čistota, revnost i čudesna moć od Boga obeležavali su njegovu službu, te se smatrao ravnim najvećim prorocima, ali sa dodatnom snagom koja ga je izdvajala.
Sveti Jelisej je poznat po mnogim čudesima koja su zabeležena u Bibliji. Razdvojio je vode reke Jordan na isti način kao što je to nekada uradio Mojsej u Crvenom moru. Takođe, učinio je gorku vodu u Jerihonu pitkom, a za vreme rata s Moavićanima nizveo je vodu u rovove. Njegova sposobnost da umnoži ulje u loncima bedne udovice, kao i vaskrsenje sina žene Somanićanke, dodatno su potvrdili njegovu proročku moć.
Jelisej nije samo isceljivao, već je i predskazivao događaje. Iscelio je vojvodu Nemana od prokaze, dok je njegov sluga Giezija bio kažnjen s prokaza zbog srebroljublja. Ove priče ukazuju na duboku moralnu pouku o skromnosti i posvećenosti Bogu. Takođe, prema predanju, on je oslepio celu jednu vojsku Sirijaca i naneo strah drugoj, pokazujući time svoju sposobnost da štiti svoj narod.
Sveti Jelisej je umro u dubokoj starosti, ostavljajući za sobom bogatstvo duhovnih i moralnih vrednosti. Njegovo ime je upisano u crkvenom kalendaru crnim slovom, što simbolizuje njegovu važnost u istoriji srpske pravoslavne crkve. Ova tradicija i običaji vezani za njegovu proslavu čuvaju se i danas, podsećajući vernike na njegovu izuzetnu ulogu i čuda koja su ga pratila.
Freska Svetog proroka Jeliseja može se videti u manastiru koji je osnovao kralj Vladislav, sin kralja Stefana Prvovenčanog i unuk Nemanjin. Ovaj manastir predstavlja značajan deo srpske kulturne i verske baštine. Osim toga, Sveti Jelisej se povezuje i sa stvaranjem poznate pesme „Bogorodice Djevo, radujsja!“, koja je postala deo pravoslavne liturgije i koja se i danas peva u crkvama širom Srbije.
Na kraju, njegova duhovna putanja obeležena je i posećenjem pustinje, gde ga je doveo njegov anđeo čuvar. Ova simbolika predstavlja potragu za duhovnim znanjem i bliskošću s Bogom, što je i danas važna poruka za sve vernike.
U svetlu ovih događaja, proslava Svetog proroka Jeliseja nosi sa sobom duboku tradiciju i značaj za srpski narod, podsećajući nas na vrednosti vere, hrabrosti i duhovne snage koje su oblikovale našu istoriju.
