Lider danske desničarske ekstremističke partije „Hard Line“ Rasmus Paludan izveo je danas akciju spaljivanja Kurana ispred turske ambasade u Kopenhagenu. Ovaj događaj je izazvao brojne reakcije, posebno u svetlu nedavnog ubistva organizatora spaljivanja Kurana u Švedskoj. Paludan je na platformi X objavio video koji prikazuje zapaljeni Kuran, naglašavajući da mu je danska policija zabranila održavanje takvih demonstracija u petak, nakon što je Salvan Momika, organizator spaljivanja Kurana, ubijen iz vatrenog oružja u Švedskoj.
Na snimku, lider danske stranke izjavio je da je ovaj događaj održan u znak sećanja na Momiku. Paludan je u svom obraćanju izrazio stavove koji su izazvali dodatne kontroverze, postavljajući pitanja o muslimanskoj zajednici i njenom doprinosu danskom društvu. „Sme li se reći da muslimani samo dolaze ovde i uriniraju? I da je razlog njihovog dolaska javna kasa? Sme li se reći da muslimani ne poštuju žene? I da su srećni tek kada demokratija potpuno nestane?“, napisao je Paludan.
Pored toga, on je optužio muslimane da veruju da će šerijat jednog dana vladati državom, što je dodatno pojačalo tenzije. „Smemo li da kažemo da muslimani nemaju volje za rad? I počinju da zahtevaju, od dana kada su izašli na obalu? Ne smemo! A ako nacrtate Muhameda bićete upucani“, istakao je danski političar, naglašavajući svoje ekstremne stavove prema muslimanskoj zajednici.
Salvan Momika, koji je ubijen u sredu uveče u svom domu blizu Stokholma, bio je poznat kao organizator protesta i spaljivanja Kurana u Švedskoj. Njegovo ubistvo došlo je pred izricanje presude u procesu koji je vođen zbog „podsticanja mržnje prema etničkim ili nacionalnim grupama“. Mediji navode da je Momika snimao uživo video na TikToku u trenutku kada je došlo do napada na njega.
Momika je postao poznat po svojim kontroverznim akcijama, koje su izazvale osudu muslimanskih zajednica, a švedske vlasti su 2023. godine podigle nivo bezbednosti zbog incidenata koji su se dogodili tokom njegovih protesta. U svetlu ovih događaja, vlasti su upozorile na opasnost po bezbednost Šveđana, kako kod kuće, tako i u inostranstvu.
Ova situacija je dovela do dodatnih tenzija između danskih i muslimanskih zajednica, dok su mnogi osudili Paludanove postupke kao provokaciju i podsticanje mržnje. Demonstracije i spaljivanje religijskih simbola često izazivaju snažne reakcije i polarizaciju u društvu, a ova akcija je samo još jedan primer kako ekstremistički stavovi mogu dovesti do nasilja i nesigurnosti.
Danska policija, koja je ranije zabranila Paludanu slične demonstracije, sada se suočava s kritikama zbog nedostatka kontrole nad situacijom. Mnogi se pitaju kako će vlasti reagovati na ovakve provokacije, s obzirom na to da je sloboda govora uvek bila u centru debata u demokratskim društvima.
U svetlu nedavne eskalacije nasilja i tenzija, lokalni i međunarodni posmatrači prate razvoj situacije, upozoravajući na mogućnost da slične akcije mogu izazvati dalju polarizaciju i nasilje u društvu. Važno je da vlasti prepoznaju ozbiljnost situacije i preduzmu odgovarajuće mere kako bi zaštitile sve zajednice i obezbedile miran suživot unutar društva.
Paludanova akcija spaljivanja Kurana ispred turske ambasade u Kopenhagenu predstavlja ozbiljan izazov za dansku politiku i društvo, dok se pitanja o identitetu, toleranciji i granicama slobode govora nastavljaju postavljati.
