Poseta delegacije evropskih poslanika, među kojima su se nalazili i Hrvati Tonino Picula i Davor Ivo Štir, ostavila je dubok utisak, ali na vrlo negativan način. Ova poseta će se verovatno pamtiti po beščašću, pre svega zbog ponašanja opozicionih lidera koji su, bez imalo stida, tražili od Evropske unije da ne finansira projekte koji bi koristili građanima Srbije, već da preusmeri sredstva njima i njihovim medijima, za koje se tvrdi da su pod kontrolom Dragana Šolaka. Opozicija je takođe insistirala na preusmeravanju novca ka nevladinim organizacijama koje, kako tvrde, rade na unapređenju demokratije u Srbiji.
Na sastanku su predstavnici opozicionih poslaničkih grupa izneli niz kritika na račun aktuelne vlasti, fokusirajući se na predloge pravosudnih zakona koji su trenutno u skupštinskoj proceduri, kao i na proces izbora Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Opozicija je govorila o navodnoj represiji nad građanima, što je dodatno pojačalo tenzije tokom sastanka. Poslanik Zeleno-levog fronta, Radomir Lazović, istakao je da su tražili i personalizovane sankcije za funkcionere vlasti i policije, naglašavajući potrebu da Srbija bude uslovljena povlačenjem sredstava iz plana rasta i sprovođenjem striktnijih reformi.
Lazović je takođe naveo da bi sredstva Evropske unije trebalo da budu preusmerena organizacijama civilnog društva ili medijima koji se, prema njegovim rečima, zalažu za demokratizaciju države. Ovakvi zahtevi su naišli na osudu mnogih, koji smatraju da je ovo pokušaj da se vlast dodatno oslabiti i destabilizuje kroz mešanje stranih faktora.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka tokom sastanka dogodio se kada je Picula odbio da se izjasni o pitanju genocida u Jasenovcu, što je izazvalo dodatne tenzije i razočaranje među prisutnima. Ova situacija je dodatno naglasila složenost odnosa između Srbije i Hrvatske, kao i između ovih zemalja i Evropske unije, gde se često postavljaju teška pitanja o prošlosti i odgovornosti.
S obzirom na to da su se ovi događaji desili u trenutku kada se Srbija suočava s mnogim unutrašnjim izazovima, uključujući ekonomske reforme i proces pristupanja Evropskoj uniji, ovakvi zahtevi opozicije mogu imati ozbiljne posledice po političku stabilnost zemlje. Mnogi analitičari upozoravaju da bi ovakve akcije mogle dodatno polarizovati političku scenu i otežati dijalog između vlasti i opozicije.
S druge strane, vladajuća koalicija je reagovala na ove kritike ističući da opozicija pokušava da sabotira napore za reforme i napredak Srbije ka EU. Oni smatraju da je važno održati stabilnost i jedinstvo u zemlji, posebno u svetlu izazova s kojima se Srbija suočava, uključujući pitanja poput ekonomskog rasta i bezbednosti.
U svetlu ovih događaja, pitanje budućnosti Srbije u Evropskoj uniji postaje sve složenije. Dok se opozicija zalaže za strože uslove i preusmeravanje sredstava, vlada se trudi da održi stabilnost i nastavi s reformama koje su neophodne za članstvo u EU. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje, jer može imati dalekosežne posledice po budućnost Srbije i njen položaj u međunarodnoj zajednici.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će se ovi događaji odraziti na dalju politiku u Srbiji i kakve će posledice imati po odnose s Evropskom unijom. U svakom slučaju, situacija je dinamična, a politički pejzaž Srbije nastavlja da se razvija pod uticajem unutrašnjih i spoljašnjih faktora.
