Godišnji pomen nevinim žrtvama komunističkog režima u Beogradu i čitavoj Srbiji održan je danas kod Spomen-parka Kraljeva česma u Lisičjem potoku, jednoj od 212 lokacija na kojima je širom zemlje iz političkih razloga, uglavnom bez suđenja, ubijeno 60.000 ljudi. Ova godišnja manifestacija ima za cilj da odaje počast onima koji su stradali zbog svoje političke pripadnosti i da podstakne kulturu sećanja na njih.
Istoričar i predstavnik Udruženja „U ime naroda – za slobodnu Srbiju“, Srđan Cvetković, izjavio je da je sve vezano za žrtve komunizma u Srbiji dobro dokumentovano. „Priča o nevinim žrtvama komunističkog režima više nije samo ‘rekla kazala’, već organizovan zločin o kojem se dugo ćutalo jer je Josip Broz Tito bio miljenik u vreme Hladnog rata“, naglasio je Cvetković. On je dodao da je Lisičji potok samo jedna od lokacija u Srbiji gde su se dešavale slične tragedije, gde su ljudi dovođeni u kolonama, često bez odeće, i ubijani bez suđenja na osnovu administrativnih odluka OZNE.
Cvetković je takođe istakao da je ove godine prvi put dobio priliku da predstavi istraživanje o žrtvama u SAD-u, u važnoj instituciji Fondaciji za sećanje na žrtve komunizma. Postoji mogućnost da se osnuje odeljenje gde bi se američkim studentima i javnosti govorilo o onome što se dešavalo u Srbiji.
Istoričar je naglasio značaj pomena za kulturu sećanja, kako bi se izbeglo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti. „Moramo shvatiti da su životi važniji od politike, ideologije i bilo koje klasne političke pripadnosti“, rekao je Cvetković.
Na pomen su došli predstavnici Grada Beograda, udruženja i organizacija koje se bave očuvanjem sećanja na žrtve. U okviru ceremonije, vence su položili ispod krsnog znamenja u Lisičjem potoku, jednoj od dvadeset lokacija u Beogradu gde su streljane nevine žrtve. Među ubijenima su bili mnogi istaknuti pojedinci, kao što su glumci, umetnici i akademici, koji su bili označeni kao neprijatelji društva, što ih je koštalo života.
Cvetković je izneo podatak da je među žrtvama bilo oko tri hiljade trgovaca, zanatlija i industrijalaca, koji su stradali zbog svoje političke i klasne pripadnosti. „Mnogi od njih su bili obrazovani i važni za srpsku kulturu, privredu i društvo“, dodao je istoričar. Prema njegovim rečima, žrtve su često bile označene kao klasni, politički ili narodni neprijatelji, što je dovelo do njihovog brutalnog ubistva.
S obzirom na to da Srbija do nedavno nije imala posebno mesto za kulturu sećanja na žrtve komunističkog režima, napori udruženja „U ime naroda – za slobodnu Srbiju“ i drugih organizacija su doprineli stvaranju dostojanstvenog memorijalnog centra. Ovaj projekat je, uz podršku Grada Beograda i gradonačelnika Aleksandra Šapića, uspeo da transformiše močvaru i šumu oko Kraljeve česme u prostor koji odaje počast žrtvama.
Ceremonija se održava u okviru šireg konteksta sećanja na žrtve totalitarnih režima, a organizatori se nadaju da će ovakvi događaji podstaknuti društvo na razmišljanje o prošlosti i važnosti očuvanja ljudskih prava. Pomen je simbolično označio zajedništvo i potrebu za razumevanjem, kako bi se izbegle slične tragedije u budućnosti.
Uprkos mračnim trenucima iz prošlosti, organizatori se nadaju da će ovakvi događaji doprineti stvaranju društva u kojem će se poštovati ljudska prava i život svake pojedinca. Samo kroz sećanje na žrtve možemo graditi bolju i pravedniju budućnost za sve.
