Retki su oni koji razumeju opasnosti koje nosi kućni opasan otpad. U svakom domaćinstvu u Srbiji nalaze se različite hemikalije: sredstva za čišćenje, kozmetički preparati, boje, lakovi, razređivači, i drugi proizvodi koji mogu biti potencijalno opasni. Međutim, malo je onih koji čitaju oznake na ovim proizvodima ili su svesni šta se dešava sa praznom ambalažom. Nažalost, 90% ovih proizvoda završava u običnom kontejneru za komunalni otpad, što predstavlja ozbiljnu opasnost za životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Kućni opasan otpad definiše se kao otpad koji predstavlja potencijalnu opasnost zbog svoje nerazgradivosti, toksičnosti ili mogućnosti da izazove kumulativne efekte štetne po zdravlje. Na primer, termometri i štedljive sijalice koji sadrže živu mogu imati ozbiljne posledice ako se razbiju i živa dospe u organizam. Ove hemikalije mogu izazvati oštećenja centralnog nervnog sistema, jetre ili bubrega.
Opasan kućni otpad klasifikuje se na osnovu nekoliko karakteristika: zapaljivosti, korozivnosti, reaktivnosti, toksičnosti i kancerogenosti. Pravilno odlaganje ovog otpada je ključno, a njegovo sprečavanje može biti efikasno samo kada se otpad prikuplja odvojeno. U Srbiji, međutim, nedostaje infrastruktura za prikupljanje opasnog otpada. Prazne boce od hemikalija i kozmetičkih proizvoda često završavaju u kontejnerima za komunalni otpad, čime se dodatno ugrožava životna sredina.
Prema Programu upravljanja otpadom za period od 2022. do 2031. godine, Srbija planira uspostavljanje centara za sakupljanje opasnog kućnog otpada u svakoj opštini. Ovo je važan korak, jer će omogućiti odvojeno sakupljanje reciklabilnih materijala i opasnog otpada. Planira se izgradnja jednog centra za sakupljanje opasnog otpada u svakoj opštini, što će omogućiti pravilno rukovanje ovim vrstama otpada. Sakupljeni otpad bi se redovno isporučivao stručnim operaterima koji imaju potrebne dozvole.
Osim izgradnje infrastrukture, važno je i uspostavljanje sistema upravljanja hemikalijama u skladu s propisima EU. Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost mora se ažurirati svaka tri meseca, a proizvođači i uvoznici su obavezni da informišu potrošače o opasnim sastojcima u svojim proizvodima. Nažalost, potrošači često nisu svesni ovih informacija, što dodatno otežava situaciju.
Neophodno je da svi, uključujući i potrošače, postanu svesni potencijalnih opasnosti koje sa sobom nose hemikalije koje koriste u domaćinstvu. Potrebno je čitati oznake na proizvodima, pravilno odlagati ambalažu i informisati se o tome šta čine sa svojim otpadom. Redovno ažuriranje liste supstanci koje izazivaju zabrinutost je ključno za efektivno upravljanje opasnim otpadom.
U cilju stvaranja zdravije životne sredine, važno je da svako od nas preuzme odgovornost za svoje postupke. Moramo biti svesni šta kupujemo, kako to koristimo i gde odlažemo iskorišćene proizvode. Samo kroz zajednički napor možemo smanjiti negativan uticaj opasnog kućnog otpada na našu okolinu i zdravlje.
Na kraju, da bismo živeli u zdravijoj sredini, potrebno je da se promeni svest o hemikalijama koje koristimo u domaćinstvu i o njihovom pravilnom odlaganju. Ulaganje u edukaciju i infrastrukturu može pomoći da se smanji količina opasnog otpada koji završava u prirodi. Samo tako možemo osigurati bolju budućnost za sve nas.
