Na Međunarodnom sajmu knjiga u Sarajevu, hrvatski istraživački novinar Domagoj Margetić predstavio je svoju knjigu „Plati i pucaj: tajne sarajevskih ljudskih safarija“. U delu se navodi da su strani državljani tokom rata 90-ih godina u Sarajevu plaćali za pucanje na civile. Međutim, autentičnost dokumenata na koje se Margetić poziva, uključujući one koje je izdao Slavko Aleksić, nekadašnji komandant novosarajevskog četničkog odreda, izazvala je sumnju.
Dokumenti koje je Margetić koristio kao osnovu za svoje tvrdnje, pisani su latinicom, dok su slični dokumenti iz tog perioda obično pisani ćirilicom. Takođe, na spornim dokumentima nedostaju pečati, što dodatno podiže sumnju u njihovu verodostojnost. Sarajevski portal Istraga.ba je analizirao ove dokumente i došao do zaključka da su oni falsifikati.
Margetić je, međutim, odbacio sumnje u autentičnost dokumenata, tvrdeći da ih je veštačio policijski i sudski veštak kojeg je konsultovao. On je izjavio da je analizu sudskog veštaka objavio na internetu, napominjući da nije reč o analizi amatera. Ipak, bivši brigadir Haris Subašić, koji je ranije istraživao navodni safari, tvrdi da Margetić koristi falsifikate kao dokaze, upozoravajući da bi mogao izgubiti slučaj na sudu.
Tokom promocije knjige, Margetić je izneo ozbiljne optužbe na račun lidera Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića, tvrdeći da je on naručio ubistvo pomoćnika direktora Aida Nedžada Ugljena, što je, prema njegovim rečima, prva žrtva istrage o navodnom zločinu koji nije razrešen. Margetić je naglasio da je bio prisutan u Sarajevu u to vreme i da ima pravo da iznese svoja zapažanja.
Euronews BiH je pokušao da dobije odgovor od SDA na Margetićeve optužbe, ali odgovor nije stigao. Takođe, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine formiralo je predmet na osnovu prijave iz 2022. godine, koja je podnesena nakon emitovanja filma „Sarajevo safari“. Iz tužilaštva su rekli da je predmet u radu i da se vrše provere prijave, ali da još nije doneta naredba o provođenju istrage protiv specifičnih osoba.
Portal Istraga je sproveo detaljnu analizu Margetićevih izvora, fokusirajući se na dokumente za koje Margetić tvrdi da potiču iz arhive Slavka Aleksića. Analiza je ukazala na nekoliko ključnih nepravilnosti koje obaraju verodostojnost Margetićeve građe. Naime, dokumenti koje je Aleksić koristio, a koji su korišćeni i pred Haškim tribunalom, pisani su isključivo ćirilicom, dok su Margetićevi dokumenti napisani latinicom, osim potpisa. Takođe, nedostaje pečat četničkog odreda, što je obavezan deo svakog originalnog Aleksićevog dokumenta.
Pre nego što je preminuo, Slavko Aleksić je u razgovoru za crnogorsku „Borbu“ odlučno odbacio Margetićeve tvrdnje o postojanju ljudskih safarija u njegovoj jedinici. Istakao je da su optužbe neosnovane i da u njegovoj jedinici nisu postojali snajperisti niti strani plaćenici.
Margetić je svojim tvrdnjama izazvao veliku pažnju javnosti, ali i sumnju u kredibilitet svojih izvora. Iako se zalaže za istinu o ratnim zločinima, njegovi dokazi i metoda istraživanja ostavljaju prostor za sumnju i dalje rasprave o ovoj kontroverznoj temi. U svetlu ovih događaja, ostaje pitanje kako će se razvijati istraga i da li će se Margetićeve optužbe naći na sudu.
