Policajac u penziji Željko Delibašić (62) bio je u stanju bitno smanjene uračunljivosti i u afektu besa visokog intenziteta kada je 2. juna prošle godine u stanu u Rakovici ubio svoju suprugu Ankicu (57). Ovo je utvrđeno u dopunskom veštačenju psihijatra Svetislava Miškovića, koji je izmenio svoj prvobitni nalaz nakon što je Delibašić izneo svoju odbranu.
Veštak Mišković je na suđenju objasnio da afekat besa može da se javi kod osoba čiji su mehanizmi kontrole postupaka oslabljeni, kao i kod onih s dobrim kontrolama impulsa, koji se u određenim situacijama mogu suočiti s afektom straha i besa. Opisao je afekat besa kao stanje povišenog uzbuđenja koje kratko traje, ali može imati buran tok, što se naziva „psihička bura“. Trajanje afekta varira, ali obično traje od 3 do 5 minuta, dok u nekim slučajevima može trajati i do 20 minuta.
Delibašić je tokom suđenja ispričao kako je suprugu prvo udarao bejzbol palicom, a zatim zgrabio nož, ali se nije sećao pojedinosti ubadanja. Mišković je napomenuo da amnezija može da se javi tokom samog čina zločina, kada je stanje svesti suženo. U takvim trenucima, osoba može imati „rupe“ u sećanju, a pažnja je fokusirana na uzrok afektivnog uzbuđenja, što otežava doživljavanje događaja u okolini.
Psihijatar je rekao da je Delibašić pokazao elemente racionalnog ponašanja nakon počinjenog dela, jer se prijavio policiji, što sugeriše da mu je afekat splasnuo. Mišković je istakao da je Delibašić imao iskustva na ratištu u Slavoniji i na Kosmetu, što je moglo uticati na njegovo psihološko stanje i sklonost ka emocijama koje su izazivale burne reakcije.
Terapija koju je Delibašić uzimao, poput bensedina, mogla je da utiče samo na lakše ispoljavanje afekta. Mišković je naglasio da je primarni uzrok njegovog postupka celokupna dinamika odnosa između njega i supruge, a kritični događaj bio je kulminacija njegovog trpljenja tokom godina. Čak ni medicinska dokumentacija ne bi promenila njegov zaključak, jer su povrede i konzistentna anamneza bile dovoljni za analizu.
Tokom suđenja, Mišković je naveo da je alkohol koji je Delibašić konzumirao prethodne noći bio u minimalnoj količini i nije imao značajan uticaj na njegovo ponašanje. Testiranje na VMA pokazalo je da je imao 0,1 promil alkohola četiri sata nakon ubistva, što ukazuje na to da je u vreme zločina imao oko 0,7 promila, što je niska stopa alkoholisanosti.
Drugi veštak, Zoran Mihajlović, koji se bavio obdukcijom, izjavio je da je pet minuta najkraći period u kojem su mogle biti nanete povrede na telu ubijene Ankice. Povrede su nastale u dve faze; prva faza uključivala je udarce tupim predmetom, dok su u drugoj fazi korišćene oštrice. Mihajlović je naveo da je jedan od udaraca najverovatnije doveo do gubitka svesti Ankice, a tokom druge faze više nije osećala bol.
Ubistvo je rezultiralo sa 14 povreda od bejzbol palice i 16 od uboda nožem, a smrtonosna povreda bila je na vratu, iz koje je Ankica iskrvarila. Ove informacije ukazuju na ozbiljnost zločina i kompleksnost emocionalnog stanja Delibašića u trenutku izvršenja dela. Suđenje se nastavlja, a nalazi veštaka igraju ključnu ulogu u razumevanju motivacije i psihološkog stanja optuženog.
