Dok predsednik SAD Donald Tramp izražava veru u mogućnost okončanja rata u Ukrajini, svakodnevni život građana Rusije postaje sve teži usled posledica sukoba. Nestašice goriva, dugi redovi na benzinskim pumpama i rastuća zabrinutost među građanima otvaraju pitanje da li bi ekonomski pritisak mogao uticati na raspoloženje javnosti i politiku Kremlja.
Moskva tvrdi da situacija nije kritična, ali vlasti preduzimaju mere kako bi ublažile posledice problema sa snabdevanjem. Ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu, kao i poteškoće u preradi goriva, dodatno opterećuju domaće tržište. Prema izveštaju BBC-ja, koji je razgovarao sa građanima, rat koji je Kremlj pokušavao da udalji od svakodnevnog života Rusa sada postaje sve vidljiviji.
Tramp je tokom sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom na samitu NATO u Ankari izjavio da je imao „veoma dobar“ i dug razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Istovremeno, iz Moskve dolaze oštre poruke o ulozi Ukrajine i njenih saveznika. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da će zemlje NATO-a koristiti Zelenskog za sopstvene interese.
Kremlj je, međutim, poručio da Rusija ne predstavlja pretnju Evropi i da neće biti inicijator trećeg svetskog rata. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da Rusija, kao velika i odgovorna zemlja, ne može biti inicijator sukoba.
Ako želite da steknete utisak o krizi sa gorivom u Rusiji, dovoljno je da provedete dan vozeći se Moskvom. Na skoro svakoj benzinskoj pumpi, novinari BBC-ja su primetili dugačke redove automobila i kamiona. Problemi su posebno vidljivi u Moskvi, koja privlači veliki deo resursa zemlje. Građani izražavaju frustraciju, ali ne i otvoreni bes. Jedna od ispitanica, Jekaterina, smatra da će situacija biti u redu uz bolju organizaciju distribucije goriva.
Na drugoj strani, vozač Elmar ocenjuje situaciju kao „veoma lošu“ i žali se na rast cena dok zalihe goriva opadaju. Mnogi građani u Rusiji izbegavaju javnu kritiku predsednika Putina ili Kremlja.
Valerij, vozač na pumpi, smatra da je paradoksalno da se redovi za gorivo pojavljuju u zemlji koja je jedan od najvećih proizvođača nafte na svetu. On smatra da problem nije samo u ukrajinskim napadima, već i u nedovoljnoj pripremljenosti Rusije. Prema procenama BBC-ja, posledice rata postaju sve vidljivije za mnoge Ruse, dok Putin pokušava da zaštiti stanovništvo od direktnih posledica sukoba.
Ipak, vlasti sve teže mogu da ignorišu ukrajinske napade na rusku teritoriju, posebno na rafinerije nafte. U međuvremenu, na društvenim mrežama pojavljuju se snimci dugih kolona vozila, a u nekim oblastima dolazi do sukoba među vozačima. U crnomorskom gradu Anapa angažovani su pripadnici Kozaka kako bi održavali red na pumpama.
Postavlja se pitanje da li će ekonomski problemi prerasti u politički pritisak na Kremlj. U Kijevu postoji nada da bi nezadovoljstvo među građanima moglo dovesti do zahteva za okončanjem rata, ali analitičari upozoravaju da takav scenarij nije izvestan. Kremlj pažljivo prati situaciju, a Putin je priznao da ukrajinski napadi na energetsku infrastrukturu „očigledno stvaraju probleme“.
Vlasti su već povećale uvoz goriva i subvencionišu cene, što izaziva zabrinutost zbog mogućeg uticaja na motore vozila. Najnovija istraživanja pokazuju da podrška Putinu iznosi oko 74 odsto, ali broj građana koji veruju da se zemlja kreće u dobrom smeru opada. Ekonomisti smatraju da bi kriza sa gorivom mogla biti „prelomna tačka“ za ruski privredni rast, dok analitičari upozoravaju da ekonomski pritisak ne mora nužno dovesti do promene politike Moskve.
Umesto promene kursa, signali iz Moskve ukazuju na nastavak tvrde politike. Putin je nedavno govorio o uspesima ruskih snaga i obećao dalja osvajanja teritorija, što dodatno komplikuje situaciju.
