Dok se ostatak sveta suočava sa rekordnim toplotnim talasima, naučnici upozoravaju na paradoksalni scenario: globalno zagrevanje bi moglo izazvati „duboko smrzavanje“ na severu Evrope. Island je 2025. godine zabeležio najtopliju godinu u istoriji, dok gasovi sa efektom staklene bašte nastavljaju da zagrevaju planetu. Prema podacima Islandskog meteorološkog zavoda, prosečna nacionalna temperatura iznosila je 5,2°C, što je povećanje od 1,1°C u odnosu na prosek iz perioda 1991–2020, i najviša vrednost od kada se vrše merenja.
Temperature su bile „znatno iznad proseka“ gotovo svakog meseca, posebno tokom proleća. U maju je zemlju pogodio desetodnevni toplotni talas, sa izmerenom temperaturom od 26,6°C na aerodromu Egilsstadir. Iako je godišnja količina padavina bila ispod proseka, ona je premašivala višegodišnji prosek na mnogim lokacijama. Ova pojava se može objasniti jednostavnom fizikom: za svaki stepen porasta temperature, atmosfera može zadržati oko sedam odsto više vlage, što dovodi do intenzivnijih padavina.
Međutim, uprkos rastu temperatura, naučnici su zabrinuti da globalno zagrevanje može dovesti do potpuno suprotnog efekta u severnoj Evropi, posebno zbog Atlantske meridionalne preokretne cirkulacije (AMOC). Ova složena mreža okeanskih struja cirkuliše vodom unutar Atlantskog okeana, donoseći toplu vodu na sever i vraćajući hladnu vodu na jug. Kako se temperature povećavaju i arktički led otapa, ogromne količine slatke vode se slivaju u okean, što bi moglo poremetiti tok ove struje.
Naučnici upozoravaju da bi kolaps AMOC-a mogao izazvati „moderno ledeno doba“ u severnoj Evropi, vraćajući zemlje poput Islanda u nove hladne ekstreme. AMOC je već doživeo kolaps u prošlosti, pre poslednjeg ledenog doba koje se završilo pre oko 12.000 godina. Savet za nacionalnu bezbednost Islanda zvanično je proglasio potencijalni kolaps AMOC-a bezbednosnim rizikom u septembru 2025. godine.
Izveštaj objavljen na sajtu Nordijskog saveta upozorava na ekstremne posledice kolapsa AMOC-a u nordijskim zemljama, koje se razlikuju od onih očekivanih od globalnih klimatskih promena. Klimatski modeli predviđaju da bi zimski ekstremi na Islandu mogli dostići temperature od čak -45°C, što bi moglo dovesti do toga da morski led prvi put okruži zemlju još od doba Vikinga. Hildigunur Torsteinson, generalna direktorka Islandskog meteorološkog zavoda, slikovito je istakla: „U tom trenutku, Island bi postao jedan džinovski glečer.“
Iako je ovo jedan od mogućih scenarija, naučnici upozoravaju da se ne može odbaciti kao puka fantazija katastrofičara. AMOC je ključni deo klimatskog sistema za nordijski region. Profesor istraživač na Finskom meteorološkom institutu, Aleksi Numelin, ističe da je budućnost ove struje neizvesna, a rizik od njenog naglog slabljenja ili kolapsa ozbiljna pretnja koju treba shvatiti ozbiljno.
Izveštaj poziva na „energične mere ublažavanja“ kako bi se postigla dekarbonizacija i ciljevi neto negativnih emisija. U upozorenju se naglašava da što duže globalne temperature budu prelazile 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa, to je veći rizik od pokretanja „tačke bez povratka“ za AMOC. Istraživači takođe apeliraju na obezbeđivanje dugoročnog finansiranja i izgradnju sistema ranog upozoravanja na promene u AMOC-u, koji bi spojio posmatranja Zemlje sa simulacijama modela.
„Ovaj sistem ranog upozoravanja treba integrisati u procese donošenja odluka kako bi se stvorile sposobnosti za brzu reakciju,“ navodi se u izveštaju, uz napomenu da novi Zakon o okeanima EU pruža mogućnosti za koordinaciju ovih napora. Ova studija sprovodi se nakon pisma klimatskih naučnika iz 2024. godine, u kojem je sugerisano da je rizik od kolapsa AMOC-a ranije možda bio potcenjen.
