Izgradnja gigantske brane između Rusije i Aljaske mogla bi da spase ključnu atlantsku morsku struju koja je od presudne važnosti za regulaciju klime u severnoj Evropi. Ovaj ambiciozni geoinženjerski poduhvat, koji bi protezao Beringov moreuz i razdvajao Tihi okean od Arktičkog okeana, mogao bi, prema novoj studiji, da kupi dodatno vreme za ugroženi sistem morskih struja poznat kao Atlantska meridionalna prevratna cirkulacija (AMOC). Međutim, istraživači upozoravaju da su efekti ovakvog projekta neizvesni i da su potrebna dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li bi bio opravdan.
AMOC igra ključnu ulogu u održavanju morskog života i regulaciji klime u Evropi, Africi, kao i Severnoj i Južnoj Americi. Ova morska struja prenosi toplu, slanu vodu iz tropskih regiona prema severu, gde se hladi i tone, dok hladna voda odlazi ka jugu. Zbog ovog procesa, Evropa uživa u relativno blagoj klimi, uprkos svojoj visokoj geografskoj širini.
Međutim, brojne studije ukazuju na to da AMOC slabi i da bi mogao da kolabira. Istraživanje objavljeno nedavno sugeriše da će se AMOC usporiti između 43 i 59 procenata do 2100. godine, što predstavlja znatno veće slabljenje nego što su prethodne procene sugerisale. Potencijalni kolaps ove morske struje mogao bi dovesti do katastrofalnih posledica, uključujući nagli pad temperatura u severnoj Evropi, suše, porast nivoa mora duž severoistočne obale Severne Amerike i ozbiljan poremećaj u proizvodnji hrane.
Jel Souns, vodeći autor studije, naglašava da dokazi ukazuju na mogući kolaps AMOC-a, postoji velika neizvesnost oko tačnih posledica. Postoje dva načina na koja globalno zagrevanje može da uzrokuje slabljenje AMOC-a: toplija voda u severnom Atlantiku može sprečiti hlađenje i tonjenje tople vode, dok topljenje ledenih pokrivača može uneti više slatke vode, razblažujući salinitet i ometajući proces tonjenja.
U novoj studiji, Souns i njegov kolega Henk Dajkstra modelovali su šta bi se desilo kada bi Beringov moreuz bio zatvoren. Prema njihovim procenama, bile bi potrebne tri brane da bi se premostio pojas vode širok 82 kilometra. Najduža brana bi morala da bude dugačka oko 38 kilometara. U slučaju nižih emisija ugljen-dioksida i blagog slabljenja AMOC-a, zatvaranje Beringovog moreuza moglo bi ojačati ovu morsku cirkulaciju, omogućavajući njen opstanak. Međutim, kod znatno oslabljenog AMOC-a, zatvaranje moreuza moglo bi ubrzati njegovo daljnje slabljenje.
Ova ideja nije jednostavno rešenje, upozorava Džonatan Bejker iz britanske meteorološke službe Met Office, koji nije učestvovao u istraživanju. On naglašava da bi brana mogla odložiti kolaps AMOC-a samo u određenim okolnostima. Ajšue Hu, okeanograf iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja, takođe ističe da ukupni efekat zatvaranja moreuza zavisi od jačine AMOC-a i nivoa CO2, te da dugoročni efekti ostaju neizvesni.
Souns napominje da je izgradnja brane tehnički izvodljiva, ali da postoje ozbiljni izazovi. Ove brane bi se nalazile u surovim uslovima sa jakim morskim strujama i ledom, kao i u geopolitički napetoj regiji. Takođe, prekid veze između Tihog i Arktičkog okeana mogao bi imati ozbiljne posledice po ribarstvo, pomorski saobraćaj i autohtone zajednice koje zavise od tog moreuza.
Svi istraživači se slažu da su potrebne dodatne analize kako bi se dobila jasnija slika mogućih ishoda. Bejker ističe da je najpouzdaniji način da se smanji rizik za AMOC smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Zatvaranje Beringovog moreuza može odložiti kolaps, ali ne uklanja osnovni rizik koji proističe iz nastavka globalnog zagrevanja.
