Smrt voljene osobe predstavlja jedan od najtežih trenutaka u životu, donoseći pored emocionalnog bola i niz birokratskih obaveza koje su često zaboravljene ili nepredviđene. Od registracije smrti do rešavanja finansijskih obaveza, kao što su štedni računi, krediti i kartice, porodice se suočavaju sa izazovima u kratkom vremenskom periodu.
Jedna žena iz Osijeka nedavno je doživela neprijatnost prilikom zatvaranja bankovnog računa svoje preminule majke. Naime, iako su usluge zatvaranja računa i podizanja novca u Hrvatskoj poštanskoj banci obično besplatne, ona je naplatila naknadu od 9,95 evra. Ova naknada se, prema objašnjenju banke, odnosi na obradu rešenja o nasleđivanju.
Žena je izrazila ogorčenje što se od nje traži da plati naknadu za uslugu koja bi trebala biti besplatna. Prema njenim rečima, banka ne obrađuje rešenje o nasleđivanju, već samo isplaćuje novčana potraživanja naslednicima, zbog čega smatra ovu praksu izuzetno nepravednom.
Hrvatska narodna banka, koja je nadležna za regulaciju bankarskih usluga, izjavila je da je banka obavezna da obavesti klijente o svim naknadama, a u ovom slučaju naknada je javno navedena u rešenju banke. Međutim, korisnici poput žene iz Osijeka smatraju da banke zloupotrebljavaju situaciju i naplaćuju nešto što ne bi trebalo.
Ova situacija otvara pitanje o transparentnosti i pravednosti bankarskih praksi, posebno u delikatnim trenucima kao što su smrt i nasleđivanje. Mnogi korisnici nisu svesni svojih prava i mogućnosti, što može dovesti do dodatnog stresa u već teškim vremenima.
HPB je potvrdila da su upoznati sa slučajem i da je iznos naknade jasno iskazan na njihovoj veb stranici. Ipak, korisnici i dalje izražavaju zabrinutost zbog načina na koji se banke odnose prema njihovim klijentima, naročito kada su u pitanju osetljive situacije.
Ova situacija može poslužiti kao podstrek za širu diskusiju o potrebnim reformama u bankarskom sektoru, kako bi se zaštitili potrošači i obezbedila pravednija praksa. U svetu gde se banke često doživljavaju kao neosetljive institucije, važno je da se transparentnost i etika postave na prvo mesto, posebno u trenucima kada su korisnici najranjiviji.
Na kraju, sve ove informacije ukazuju na potrebu za većom svesti o pravima potrošača i mogućnostima koje imaju u ovim situacijama, kako bi se izbegli dodatni troškovi i stres. Sa povećanjem informisanosti, potrošači mogu bolje zaštititi svoja prava i osigurati da se ne suočavaju sa nepravednim naknadama kada su najranjiviji.
