Za mnoge ljude širom sveta, jutarnja kafa predstavlja neizostavni ritual bez kojeg dan ne može da počne. Ovaj napitak simbolizuje buđenje i trenutak mira pre užurbanog ritma svakodnevice, a tradicija uživanja u kafi se prenosi iz generacije u generaciju. Ipak, naučnici i nutricionisti upozoravaju da kafa na prazan stomak može imati negativne posledice po zdravlje.
Tokom poslednjih decenija, kafa je bila predmet brojnih istraživanja, a posebno njen glavni sastojak – kofein. Osim kofeina, u fokusu su i hlorogenska kiselina, koja ima značajan uticaj na metabolizam i varenje. Prema podacima iz The Journal of Nutrition, čak 75% odraslih pije kafu svakodnevno, a skoro polovina njih započinje dan upravo ovim napitkom.
Jedan od glavnih problema koji kafa na prazan stomak može izazvati jeste pojačano lučenje želudačne kiseline. Kada nema hrane koja bi neutralisala kiselinu, ona može direktno delovati na sluznicu želuca, što može izazvati simptome poput nadimanja, mučnine, žgaravice ili bola. Osobe koje pate od sindroma iritabilnog creva, gastritisa, refluksa kiseline ili čira, mogu primetiti pogoršanje svojih simptoma nakon konzumacije kafe na prazan stomak.
Takođe, ispijanje kafe odmah nakon buđenja može podstaći dodatno lučenje kortizola – hormona stresa, koji je već prirodno na vrhuncu ujutro. Ova kombinacija kofeina i kortizola može dovesti do osećaja nervoze, promene raspoloženja, pa čak i anksioznosti.
Stručnjaci ističu da nije problem u samoj kafi, već u načinu i vremenu kada se konzumira. Kortizol, hormon koji reguliše budnost i energiju, dostiže svoj maksimum između 8 i 9 sati ujutru. Ako se kafa pije upravo u tom periodu, njen efekat se smanjuje, a može dodatno poremetiti hormonski balans. Idealno vreme za ispijanje kafe je između 9:30 i 11:30, kada nivo kortizola prirodno opada. U tom periodu, kafa deluje stimulativnije i pomaže u održavanju fokusa.
Osim toga, stručnjaci preporučuju da se kafa konzumira uz obrok, jer to može ublažiti lučenje želudačne kiseline i omogućiti postepeno dejstvo kofeina, bez naglih oscilacija energije. Nutricionisti savetuju da, ukoliko ne možete da zamislite jutro bez kafe, razmislite o načinu na koji je pripremate. Latte ili kafa sa mlekom su bolje opcije, jer proteini iz mleka mogu ublažiti dejstvo kofeina.
Preporučuje se i da kafa bude deo doručka koji uključuje integralne žitarice, orašaste plodove ili voće. Takvi obroci usporavaju apsorpciju kofeina i čine ga podnošljivijim za želudac. Uz ovsenu kašu ili jogurt sa semenkama i bobičastim voćem, kafa će imati pozitivniji uticaj i postati deo uravnoteženog jutarnjeg rituala.
U zaključku, kafa može biti divan deo jutarnje rutine, ali je važno obratiti pažnju na način i vreme kada je konzumirate. Pravilno tempiranje i kombinovanje sa hranom može učiniti vašu jutarnju kafu ne samo užitkom, već i zdravim izborom. Kroz promene u navikama i svesnost o svom telu, možete uživati u svim blagodetima koje kafa pruža, bez negativnih posledica po zdravlje.
