Godinu dana nakon velikog protesta koji je održan 15. marta u Beogradu, analize njegovog uticaja na političke i ekonomske prilike u Srbiji i dalje se nastavljaju. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) izjavio je za Euronews Srbija da su protesti i blokade imali određene posledice po pojedine sektore, kao što su saobraćaj, turizam i ugostiteljstvo. Međutim, Stanić naglašava da su ukupni privredni rezultati više zavisili od spoljnog ekonomskog okruženja nego od unutrašnjih političkih dešavanja.
Govoreći o ekonomskim posledicama protesta, Stanić je istakao da su pojedini sektori osetili uticaj, ali da je ukupna privredna aktivnost nastavila da raste. „Imamo u vidu 2025. godinu i činjenicu da smo ostvarili rast privredne aktivnosti. Većina makroekonomskih pokazatelja bila je pozitivna. Iako je bilo uticaja, preovlađujući faktor bio je spoljnog karaktera, posebno ekonomske prilike u Evropskoj uniji“, rekao je Stanić.
On je objasnio da usporavanje privrede u Evropskoj uniji smanjuje prostor za investicije, što se negativno odražava na region. „To se reflektovalo na pad investicija, ne samo u Srbiji već i u regionu. Najlošiji pokazatelj prošle godine bio je drastičan pad stranih direktnih investicija, koje su opale za oko 50 procenata. Smatramo da je to više problem na izvoru investicija nego na mestima gde su one trebale biti plasirane“, dodao je Stanić.
Prema njegovim rečima, protesti i blokade su imali određene posledice po određene sektore privrede, posebno na saobraćaj, ugostiteljstvo i turizam. Međutim, naglašava da te delatnosti nisu bile ključne za ukupni rast koji je ostvaren prošle godine. Stanić ističe da se rast privrede pre svega oslanjao na infrastrukturne projekte, izvoz, sektor informacionih tehnologija i rast domaće potrošnje.
U vezi sa poverenjem investitora, Stanić navodi da međunarodne agencije za ocenu kreditnog rejtinga nisu zabeležile značajnije pogoršanje percepcije Srbije. „Standard & Poor’s je potvrdio kreditni rejting Srbije na nivou BBB minus sa stabilnim izgledima. Moody’s je smanjio izgled rejtinga, ali nije promenio sam rejting. Dakle, ne vidimo drastičan pad poverenja investitora kao posledicu unutrašnje krize“, rekao je on.
Ipak, dodaje da politička stabilnost i evropske integracije igraju značajnu ulogu u donošenju investicionih odluka. „Investitori su veoma osetljivi na politički rizik, što često utiče na to da li će ulagati ili ne. Jedan od signala koji prate jeste stagnacija u procesu evropskih integracija. Oni vide da trenutna situacija nije potpuno politički stabilna“, istakao je Stanić.
Kao primer naveo je Hrvatsku koja je u poslednjim godinama poboljšala svoj kreditni rejting zahvaljujući integraciji u evropske strukture. „Hrvatska je pre nekoliko godina bila samo jedan nivo ispred Srbije po kreditnom rejtingu, a sada je četiri nivoa iznad. To je posledica ulaska u Šengen, evrozonu i najavljenog pristupanja OECD-u, što investitori vide kao dodatnu političku stabilnost“, rekao je Stanić.
Zaključuje da politička dešavanja u zemlji mogu imati uticaja na percepciju investitora, ali da su globalni i regionalni ekonomski faktori i dalje dominantni u oblikovanju privrednih trendova u Srbiji. „Ukoliko bi Srbija jednog dana, što se nadamo, ušla u jedinstveno evropsko tržište, to bi svakako bio značajan iskorak u pogledu većeg poverenja. Sve što se dešava u zemlji, izjave političara, reakcije određenih grupa, doprinose narušavanju političke stabilnosti, što se odražava na makroekonomski okvir“, zaključio je on.
Ova tema ostaje aktuelna, a uticaj protesta na ekonomske tokove i dalje je predmet rasprava među stručnjacima i analitičarima.
