Kad žena izgubi bebu, svet oko nje se iznenada zatamnjuje. Pored tuge i bola, u srcu se rađa pitanje koje ne prestaje da odjekuje: „Šta sam ja Bogu zgrešila? Zašto me kažnjava?“ Tišina porodičnog doma postaje teška, a svakodnevica obavijena osećajem krivice i nemira. Ovaj gubitak nije samo fizički; to je duhovna borba koja stavlja poverenje u život i u Gospoda na najveće iskušenje.
Na pitanje žena koje su prošle kroz ovo bolno iskustvo i koje su se u trenucima unutrašnje borbe upitale „Da li je pobačaj Božja kazna“, odgovara protojerej Vladimir Dolgih. On ističe da pobačaj ne može biti shvaćen isključivo kao kazna. „Ako shvatamo pobačaj isključivo kao kaznu, postavlja se pitanje: zaista li svemogući i ljubavi puni Bog nije mogao da pronađe neki drugi način da kazni odrasle ljude koji su sagrešili, osim kroz smrt njihove nerođene dece?“, naglašava otac Vladimir. On dodaje da je pobačaj pre svega gubitak za porodicu i da čovek nikada ne može u potpunosti razumeti zašto se to dogodilo.
Protojerej Dolgih objašnjava da je greh ljudskog pada pogodio ne samo čoveka, već i svet koji je stvoren zbog njega. „Sve sile prirode su pogođene; u sve stvoreno ušle su smrt i trulež, a mi smo naslednici koji žanju posledice. Naravno, u mnogome smo i sami krivi, jer i mi dajemo svoj doprinos ‘blagajni zla’“, ističe.
U trenucima gubitka, protojerej Dolgih savetuju porodicama da ne upadaju u očaj. „Kada se u porodici dogodi gubitak poput pobačaja, ne treba pokušavati da se razume razlog, jer bi to za nas značilo opravdavanje, a kako opravdati smrt deteta u majčinoj utrobi? Nikako. Ono što se dogodilo, najbolje je pokriti tišinom, pokajanjem i molitvom. Svaka alternativa, poput ogorčenosti, gubitka vere ili patnje, mnogo je gora. Gospod će u nevolji sigurno pomoći i izlečiti duševne rane“, zaključuje otac Vladimir.
U ovim teškim trenucima, protojerej Dolgih naglašava da je snaga porodice u veri i molitvi. Bez obzira na osećaj krivice i tuge, duša se može izlečiti kroz pokajanje i poverenje u Božiju ljubav. „Porodica nije sama u svom bolu; Gospod uvek pruža utehu i duhovnu snagu onima koji Mu se obrate“, dodaje on.
Osim duhovne perspektive, postoje i drugi faktori koji mogu uticati na ishod trudnoće. Pol deteta, na primer, prema nauci, predstavlja slučajnost, ali veliki duhovnici naglašavaju da ništa nije slučajno. Takođe, emocionalno stanje majke tokom trudnoće može imati značajan uticaj na razvoj fetusa. Profesor Jerotić je tvrdio da nije bitno samo kako se majka hrani, već i kako se oseća, jer svoja osećanja prenosi na fetus.
Protojerej Dolgih takođe objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila, što može dodatno opteretiti žene koje su prošle kroz pobačaj. U kontekstu najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, važno je podsetiti se na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, koja je snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Ova tema je veoma delikatna i zahteva pažljivo razumevanje i saosećanje. Pobačaj je duboka tragedija koja ostavlja dugotrajne rane u srcima porodica. Iako je teško pronaći smisao u gubitku, važno je pružiti podršku i razumevanje onima koji prolaze kroz ovaj bolni proces. Uvek treba imati na umu da je ljubav i podrška najvažnija stvar koju možemo pružiti onima koji pate.
