Na današnji dan, desetine miliona ljudi u većoj ili manjoj meri pate od fobije vezane za petak 13. Mada je ovo sujeverje relativno novovekovni izum, postoje teorije o tome kako je došlo do toga da se petak 13. smatra najgorim danom.
Istorija verovanja u petak 13. seže do vremena italijanskog kompozitora Đoakina Rosinija, koji je umro baš na taj dan. Počeci popularizacije ovog sujeverja datiraju od spominjanja templara koji su pogubljeni na petak 13. u Francuskoj u knjizi „Da Vinčijev kod“ Den Brauna.
U hrišćanskoj tradiciji, petak 13. se vezuje za poslednju večeru i Isusovo raspeće, dok je u numerologiji broj 13 smatran baksuznim jer lomi savršenstvo broja 12. Razne strane ove tradicije i brojke su dovele do stvaranja fobije od petka 13.
Pored istorijskog značaja, vezanog za petak 13, postoje i mnogi običaji i sujeverja. Neki od njih uključuju izbegavanje prolaska ispod merdevina, zaobilaženje crnih mačaka, razbijanje ogledala ili ubijanje bubamare. Takođe, neki veruju da će ih sustići nesreća ako se spotaknu na određenom mestu ili ustaju na levu nogu.
Fobija od petka 13, poznata i kao Paraskevidekatriafobia, utiče na milione ljudi širom sveta. Ovaj strah može čak dovesti do gubitaka u svetskoj privredi, jer mnogi izbegavaju poslovne odluke ili izostaju sa posla tog dana. Prema procenama, ekonomski gubici zbog straha od petka 13 mogu biti izuzetno visoki.
Uprkos svemu, petak 13. ostaje jedan od najpopularnijih dana za šale i zabave vezane za fobiju od baksuznog dana. Bez obzira da li verujete u sujeverje ili ne, petak 13. ipak ostaje jedan od tih dana kada je čarolija i zavodljiva misterija sujeverja prisutna.
