Nemačka privreda, prema statističkim podacima iz jula, i dalje je u blagoj recesiji, s padom BDP-a od 0,1 odsto u drugom kvartalu. Ovaj novi pad usledio je nakon slabog oporavka i rasta, nakon recesije krajem 2023. Ekonomisti strahuju da bi situacija u Nemačkoj mogla da se odrazi i na Srbiju, s obzirom na njihovu tesnu ekonomsku povezanost.
Nemačka ekonomija je motor razvoja EU, a kriza u njoj može imati uticaj na srpsku privredu, posebno kroz smanjenje investicija i moguće povlačenje kapitala. Takođe, moguće je da kriza utiče i na srpske radnike u Nemačkoj. Stručnjaci upozoravaju da bi kriza u Nemačkoj mogla usporiti proces evrointegracija Srbije.
Dugoročno, Srbija može biti primorana da traži investicije iz drugih izvora, ali ograničena je zbog pritisaka koje bi mogla da doživi kada se udalji od EU i Zapada. Kratkoročno, srpska privreda može izdržati prvi udar, ali će morati da pronađe rešenje koje će biti prihvatljivo EU.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije navodi da trenutno nemački pad BDP-a ne utiče značajno na srpsku privredu, ali da se situacija može promeniti do kraja godine. Ipak, veruje se da će Srbija uspeti da izbegne puni prelazak krize. Stanić takođe opisuje debatu u Nemačkoj između vlade i privrednika o tome kako voditi fiskalnu politiku, sa glavnim sporom oko poreza i podrške privredi.
Stope rasta Srbije su bazirane na infrastrukturnim projektima i oporavku kupovne moći stanovništva. Teško je zameniti EU tržište, uključujući Nemačku, koji su glavni strateški partneri Srbije. Stručnjaci se nadaju da će se situacija u Evropi stabilizovati, ali ističu da EU gubi konkurentnost na međunarodnom tržištu, posebno u autoindustriji, zbog jačanja konkurencije iz Kine.
