Društvene mreže su ponovo postale središte širenja panike, zahvaljujući viralnoj teoriji zavere koja tvrdi da će Zemlja 12. avgusta 2026. godine izgubiti gravitaciju na sedam sekundi. Ova tvrdnja je izazvala zabrinutost i stotine miliona pregleda širom sveta. Mnogi korisnici društvenih mreža su bili šokirani ovom informacijom, koja je brzo postala tema razgovora.
Prema navodima koji se šire, NASA navodno ima saznanje o ovome i razvija tajni projekat pod imenom „Sidro“ (Project Anchor), čija vrednost iznosi čak 89 milijardi dolara. Cilj ovog projekta, kako se tvrdi, bio bi zaštita moćnika i ključne infrastrukture tokom predviđenog gubitka gravitacije. Strah i dramatične tvrdnje o mogućim posljedicama, uključujući smrt 40 miliona ljudi, masovno urušavanje zgrada i ekonomski kolaps, doprinose brzom širenju ove priče.
Stručnjaci ukazuju da ovakve teorije zavere često koriste delove stvarnih informacija, ali ih iznose na pogrešan i senzacionalistički način, kako bi izazvale emotivne reakcije umesto razumevanja. Ova manipulacija informacijama je tipična za teorije zavere, koje često koriste naučne termine, ali ih pogrešno interpretiraju.
NASA je jasno odbacila ove tvrdnje, naglašavajući da ne postoji nikakva naučna osnova za gubitak gravitacije. Gravitacija je rezultat mase planete i ne može nestati bez nestanka same mase, što je fizički nemoguće. Naučnici dodatno objašnjavaju da se pojmovi poput gravitacionih talasa često koriste pogrešno. Iako su gravitacioni talasi stvarna pojava, oni su izuzetno slabi i nemaju uticaj na svakodnevni život.
Uprkos jasnoći naučnih objašnjenja, teorije zavere kao što je ova često privlače pažnju zahvaljujući preciznim datumima i izmišljenim budžetima, što ih čini prividno uverljivim za ljude koji nisu upoznati sa osnovama fizike. Ovaj fenomen postaje još izraženiji u digitalnom svetu, gde se informacije brzo šire bez kritičkog razmišljanja.
Dodatno zanimanje za ovu temu izazvao je popularni YouTube video iz 2021. godine, koji spekuliše o tome kako bi svet izgledao bez gravitacije. Autor videa sugeriše da bi ljudi oko Ekvatora najviše osetili posledice, dok bi sve što nije pričvršćeno za tlo, uključujući automobile i životinje, odletelo u vis. Ove tvrdnje su predstavljene kao naučne spekulacije, iako stručnjaci naglašavaju da je reč o zabavnom sadržaju koji nije zasnovan na naučnim činjenicama.
Iako zvuči dramatično, stručnjaci tvrde da je ovakvo predviđanje o masovnim zemljotresima i vulkanskim erupcijama bez osnova. Ovaj primer ilustruje koliko je lako pomeriti granicu između zabave i dezinformacija, posebno u digitalnom prostoru. Ljudi često konzumiraju sadržaj brzo, bez dubljeg razmišljanja o njegovoj tačnosti.
Na kraju, važno je napomenuti da ovakve teorije zavere ukazuju na potrebu za kritičkim razmišljanjem i proverenim informacijama. U svetu preplavljenom dezinformacijama, korisnici društvenih mreža treba da budu svesni kako bi ih ovakve tvrdnje mogle zavarati i uzrokovati nepotrebnu paniku. S obzirom na sve navedeno, važno je oslanjati se na proveren izvor informacija i uvek tražiti naučna objašnjenja pre nego što poverujemo u senzacionalističke tvrdnje.
