Tara ili Blanka, pod ta dva kodna imena i ličnim brojem 5448, evropska komesarka za proširenje Marta Kos, navodno je delovala unutar jugoslovenske tajne službe. Ova saznanja izneo je autor Igor Omerza u svojoj knjizi „Komesarka“. Iako Kos oštro negira optužbe za špijunsku prošlost, interes evroparlamentaraca za ovu temu ne jenjava. Pitanja koja se postavljaju su: Da li su objavljeni dokumenti verodostojni ili je reč o političkom obračunu? Kako se biraju najviše funkcije u evropskim institucijama? I može li ova afera da utiče na odnos Marte Kos prema Srbiji?
U emisiji Euronews Region, Omerza je izneo tvrdnje koje uzdrmavaju političku scenu u Sloveniji i Briselu. On tvrdi da dokumenti jasno pokazuju da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske Službe državne bezbednosti (Udbа). Omerza je objasnio da je Kos u arhivama vođena pod kodnim imenima Tara i Blanka, a iako je 90% dokumentacije uništeno tokom demokratskih promena, preostali tragovi su dovoljni za rekonstrukciju njene uloge u tajnoj službi krajem osamdesetih godina.
Prema Omerzi, postoji razlika između faze „izvora“, gde je Kos samo izveštavala, i faze „saradnice“, koja podrazumeva aktivno delovanje i širenje dezinformacija. Omerza navodi da su dokumenti pokazali kako je Udba pripremala Kos za rad na radiju Deutsche Welle, obučavajući je kako da se ponaša u Zapadnoj Nemačkoj. Takođe, otkrio je da je Kos pratila rad Alojza Lamprehta, vođu slovenačke sekcije Deutsche Welle, dok je bila pod prismotrom.
Kada je urednik emisije pitao Omerzu da li je moguće da je Kos bila nesvesna da je „vrbovana“, on je odlučno odbacio tu mogućnost, citirajući njen intervju iz 1990. godine, gde je sama tvrdila da su je za posao preporučile kolege iz Slovenj Gradeca, gde je operisao službenik Udbe. Prema Omerzi, nije moguće da Kos nije bila svesna svoje uloge, s obzirom na to da je imala operativne razgovore sa službenicima i podnosila izveštaje o svom radu.
Omerza takođe ističe da je Kos napravila veliku grešku negirajući svoju povezanost sa Udbom, a smatra da bi bilo bolje da je priznala svoju prošlost kao mlada i naivna osoba. Prema njegovim rečima, ona je lagala slovensku javnost kao i Evropski parlament tokom saslušanja za kandidaturu za komesarku.
Filip Rodić, kolumnista Euronews Srbija, naglašava da je najsporniji deo cele priče pokušaj prikrivanja istine, što bi moglo direktno da utiče na odnos Brisela prema Srbiji. On smatra da su iznete tvrdnje o prošlosti Marte Kos „sasvim verodostojne“ i povlači paralelu sa poznatim aferama u svetskoj politici. Rodić ističe da problem nije samo u tome što je Kos bila saradnica Službe državne bezbednosti, već u tome što je lagala o tome.
Rodić upoređuje situaciju sa slučajem Bila Klintona i Monike Levinski, naglašavajući da je Klinton bio suočen s opozivom zbog davanja lažnog iskaza, a ne zbog same afere. On dodaje da „presvlačenje kaputa“ visokom funkcioneru nije neuobičajeno u strukturama EU i NATO, a izražava zabrinutost da bi Kos mogla da se koristi ovom aferom kako bi se „oprala“ od svoje prošlosti.
Gordana Čomić, bivša ministarka, smatra da se ovaj slučaj mora posmatrati kroz prizmu političkog zanata i kulturoloških promena unutar Evropske unije. Ona ističe da je proširenje EU 2004. godine donelo ogroman napredak bivšim socijalističkim državama, ali je i izazvalo kulturološki udar. Čomić naglašava da je otvaranje arhiva tajnih službi pitanje ljudskih prava, a ne samo politike, jer su u tim dosijeima dokazi o kršenju prava građana.
Na kraju, postavlja se pitanje kako će ova afera uticati na politički pejzaž u Evropi i na buduće odnose između Evropske komisije i Srbije. Ova situacija postavlja nove izazove i zahteva otvoreniju diskusiju o prošlosti i odgovornosti, što može imati dalekosežne posledice po saradnju i političku stabilnost u regionu.
