Invazija Rusije na Ukrajinu, u kombinaciji sa pritiscima Sjedinjenih Američkih Država, stavila je Evropsku uniju pred izazov da ojača sopstvene odbrambene kapacitete. Sa ratom koji se ne nazire na kraju, sigurnost Evrope postaje sve važnija, posebno s obzirom na to da je poverenje među državama članicama na niskom nivou. Vodeći zvaničnici EU su se već dogovorili o dodatnim sredstvima za podršku Ukrajini, ali i o jačanju evropske odbrane.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je nove inicijative u oblasti odbrane, predstavljajući ih kao korake ka jačanju odvraćanja od potencijalnih pretnji. Izjave ruskog predsednika Vladimira Putina dodatno su pojačale tenzije, dok je generalni sekretar NATO-a Mark Rute upozorio na moguće napade na članice saveza u narednih pet godina.
Evropljani izražavaju zabrinutost zbog ruskih pretnji, a nedavna anketa pokazuje da većina građana nije spremna da se bori za granice EU. U anketi Euronews-a, čak 75% ispitanika reklo je da ne bi uzelo oružje u ruke, dok je samo 19% izrazilo spremnost da se bori. Istraživanja takođe pokazuju da ruska agresija predstavlja jednu od najvećih pretnji za Evropu.
Baltičke države, kao što su Litvanija i Estonija, preuzele su vodeću ulogu u jačanju odbrane, s obzirom na svoju geografski položaj blizu Rusije. Litvanija je pokrenula projekte kao što su „zidovi od dronova“ i kampanje za podizanje svesti među građanima o mogućim sukobima. Poljska je takođe preduzela mere jačanja granica sa Belorusijom i uvela kurseve bezbednosti u školama.
S obzirom na to da je ruski napad na NATO sve verovatniji, evropski lideri rade na jačanju kapaciteta odbrane. Budžeti za odbranu su porasli i dostigli više od 300 milijardi evra, a EU planira dodatna ulaganja u vojnu mobilnost i infrastrukturu. Plan „Readiness 2030“ ima za cilj da poboljša sposobnosti EU u slučaju krize, omogućavajući bržu mobilizaciju trupa i opreme.
U isto vreme, Sjedinjene Američke Države očekuju od Evrope da preuzme više odgovornosti za odbranu unutar NATO-a. Strategija bezbednosti Trampove administracije kritikovala je Evropu kao oslabljenog partnera, naglašavajući potrebu za povećanjem ulaganja u odbranu. Evropski zvaničnici su na to reagovali, ističući da EU mora pokazati veću odlučnost u suočavanju s pretnjama.
Pored toga, izazovi ostaju u obliku fragmentisanog evropskog odbrambenog sektora i nedovoljnog ulaganja u infrastrukturu. Strukturni problemi otežavaju brzu saradnju među državama članicama, a potrebna su dodatna ulaganja kako bi se osiguralo da evropski odbrambeni kapaciteti budu konkurentni i efikasni.
Evropska komisija radi na unapređenju regulative koja će olakšati finansiranje odbrane i povećati saradnju među članicama. Inicijative kao što su EDIP i SAFE osmišljene su da podrže zajedničke projekte i ubrzaju nabavku oružja, ali i da smanje zavisnost od vanevropskih dobavljača.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da se Evropa suočava s ozbiljnim izazovima u svom bezbednosnom okruženju. Dok se priprema za moguće sukobe, važno je da evropske zemlje deluju brzo i usklađeno kako bi ojačale svoju odbranu i zaštitile svoje interese. U vremenu kada se mir čini dalekim, hitnost delovanja postaje ključno pitanje za budućnost Evrope.
