Ova drama, zasnovana na istoimenoj knjizi Roberta Harisa i u režiji Edvarda Bergera, predstavlja fiktivni prikaz zatvorenog procesa izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve, poznatog kao konklava, koja je započela u Vatikanu 7. maja i završila se juče, kada je kardinal Robert Frensis Prevost izabran za novog papu. Novi papa je odabrao papsko ime Lav XIV.
Kardinali iz celog sveta – koje u filmu iz 2024. godine tumače glumci poput Rejfa Fajnsa, Džona Litgoua i Stenlija Tućija – sleteli su u Rim, gde su bili potpuno odsečeni od spoljnog sveta dok ne izaberu novog papu. Kao što je slučaj sa svakim holivudskim ostvarenjem, neki elementi filma dodati su radi dramatičnog efekta. Najveći preokreti su neki protumačili kao antikatoličku propagandu, prenosi Sky News. Ipak, u celini gledano, „Konklava“ – koja je osvojila četiri BAFTA nagrade, uključujući i za najbolji film, kao i Oskara za najbolji adaptirani scenario – sada deluje zapanjujuće proročki, s obzirom na to da je izašao nekoliko meseci pre nego što su kardinali prvi put počeli da izražavaju zabrinutost za zdravlje pape Franje.
Izgleda da je publika oduševljena. Prema podacima kompanije Luminate, interesovanje je u ponedeljak skočilo za čak 283 odsto, sa ukupno 6,9 miliona minuta gledanja. Kada je reč o osnovama, film verno prikazuje ono što znamo o stvarnom procesu konklave. Kardinali se prikazuju kako zajedno žive, jedu i druže se u verziji kuće Casa Santa Marta, pansiona koji se nalazi u okviru Apostolske palate u Vatikanu. Film takođe prikazuje Sikstinsku kapelu – čuvenu vatikansku dvoranu ukrašenu Mikelanđelovim delima – kako se pretražuje zbog prislušnih uređaja pre početka strogo poverljivih glasanja koja se održavaju ujutru i uveče, kada kardinali zapisuju ime osobe za koju žele da postane papa.
Film Edvarda Bergera takođe verno prikazuje kako kardinali ubacuju svoje glasove u zapečaćenu kutiju – koja je u stvarnosti srebrna urna. Kada svi glasovi budu ubačeni, vatikanski zvaničnik ih naglas čita jedan po jedan. Ako se ne postigne dvotrećinska većina, glasački listići se povezuju koncem i spaljuju uz dodatak hemikalije koja stvara crni dim — dok se beli dim pojavljuje tek kada se dovoljan broj kardinala složi oko kandidata koji će preuzeti papstvo — detalji koji su takođe verno prikazani i odgovaraju stvarnom procesu.
Film prikazuje jasne frakcije unutar grupe kardinala koji glasaju, sa nekima koji očigledno podržavaju određene kandidate više od drugih, uglavnom u zavisnosti od njihovih uverenja. Kardinal Aldo Belini, kojeg tumači Tući, prikazan je kao vodeći liberalni kandidat, dok kardinal Đofredo Tedesko predstavlja konzervativno krilo crkve. Svaki papa ima svoja uverenja, a papa Franjo se razlikovao od svojih prethodnika po kontroverznim pitanjima unutar crkve.
Govoreći za Sky News, Fajns je istakao ljudski način na koji se kardinali prikazuju u procesu izbora novog pape. Međutim, neki stručnjaci smatraju da je politizacija procesa u filmu možda malo preterana. Centralni lik filma je kardinal Lorens, koga tumači Fajns, ključni dostojanstvenik unutar Vatikana. U stvarnosti, uloge koje film prikazuje su odvojene, a kardinal Đovani Batista Re trenutno obavlja funkciju dekana Kardinalskog kolegijuma. Jedan od glavnih likova, kardinal Vinsent Benitez, opisan je kao kardinal in pectore, koji se u stvarnosti ne može uključiti u konklavu.
