Trideset godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, postavlja se pitanje njegove održivosti. U večerašnjoj emisiji analiziraće se nasleđe Dejtona, njegov duh i značaj, kao i trenutne tenzije koje ponovo otvaraju pitanja o stabilnosti Bosne i Hercegovine. Razgovaraće se o najnovijem non-paperu, ulozi međunarodne zajednice i mogućem novom Dejtonu za ceo region.
Politikolog Despot Kovačević ukazuje na to da još uvek nije poznato gde se nalazi originalni dokument Dejtonskog sporazuma, više od dve decenije nakon njegovog potpisivanja. Ova situacija izazvala je brojne polemike, posebno nakon što je Željko Komšić, bivši član Predsedništva BiH, 2008. godine priznao da original nije u zvaničnim arhivama. Francuska je potom poslala svoju kopiju, dok je 2017. godine policija Republike Srpske zaplenila jedan primerak. Ostaje nejasno kojoj strani pripada otkriveni dokument — Federaciji BiH ili Republici Srpskoj — a deo javnosti sumnja čak i da Srbija ima svoju verziju.
Postoji anegdota da je originalni dokument „ostavljen na kauču“ u Dejtonu, što dodatno doprinosi konfuziji. Kovačević napominje da je dokument napisan na engleskom jeziku i da, iako je sporazum osnov mira u BiH, danas izaziva krizu zbog pokušaja Republike Srpske da poništi određene postdejtonske institucije. Iako je sporazum formalno na snazi, suočava se sa ozbiljnim izazovima.
„Imamo živ sporazum koji je doneo mir, ali koji nije uspeo da uspostavi funkcionalan politički sistem“, ističe Kovačević. Pokušaji redefinisanja temelja Dejtona, uključujući insistiranje na građanskom konceptu umesto konsenzusa tri konstitutivna naroda, otežavaju izgradnju demokratije i stabilnosti u zemlji.
Politikolog Stefan Surlić ocenjuje da je Dejtonski sporazum, iako često kritikovan, ključni dokument koji je uspešno zaustavio rat i postavio institucionalni okvir za Bosnu i Hercegovinu. Prema njegovim rečima, Dejton nije samo mirovni dokument, već i eksperiment međunarodne zajednice koja je nametnula ustavno uređenje zasnovano na konsenzusu tri naroda i dva entiteta. Surlić ističe da, iako se često čuje da je Bosna disfunkcionalna, to je država koja je opstala nakon rata, za razliku od mnogih sličnih pokušaja u svetu.
On dodaje da, ako Belgija, članica EU, može više od 600 dana da nema vladu, ne treba očekivati savršenu funkcionalnost od BiH, koja nosi ratnu traumu i nema izgrađeno poverenje među narodima. Surlić naglašava da trenutna kriza, koja prvi put ozbiljno dovodi u pitanje učestvovanje u zajedničkim institucijama, predstavlja najdublju sistemsku krizu od 1995. godine.
„Svi su nezadovoljni – Srbi, Bošnjaci i Hrvati – i to nezadovoljstvo, paradoksalno, drži državu na okupu“, kaže Surlić. Problem, međutim, leži u tome što u Bosni i Hercegovini još uvek ne postoji jasna ideja o državi. „Bez osećaja pripadnosti i lojalnosti građana prema toj državi, nema ni demokratije. A političke elite, koje bi morale graditi sistem, nemaju ni osnovni konsenzus“, zaključuje on.
Ova analiza situacije u Bosni i Hercegovini postavlja važna pitanja o budućnosti ovog regiona. S obzirom na trenutne tenzije i nesuglasice, postavlja se pitanje da li je moguće pronaći novi put ka stabilnosti koji bi uključivao sve strane i obezbedio dugoročan mir. U emisiji „Despot Stefan“ razmotriće se sve ove teme i pružiti dublji uvid u izazove koji predstoje Bosni i Hercegovini u godinama koje dolaze.
