Zamislite situaciju u kojoj u panici pretražujete svoj stan u potrazi za ključevima. Vaš pas se nervozno kreće oko vas, dok vas gleda s velikim očima, kao da želi da pomogne, dok mačka iz udobnosti kauča posmatra situaciju. Ovaj svakodnevni prizor nije samo simpatična anegdota, već i obrazac koji su potvrdili naučnici.
Novo istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Eötvös Loránd u Mađarskoj pokazuje da psi u određenim situacijama reaguju mnogo sličnije maloj deci nego mačkama. Razlog za ovakvo ponašanje leži u dugoj zajedničkoj istoriji pasa i ljudi, tvrde stručnjaci.
U okviru istraživanja, tim je osmislio eksperiment koji je posmatrao ponašanje nedresiranih pasa, domaćih mačaka i male dece uzrasta od 16 do 24 meseca kada staratelj nije mogao da pronađe skriveni predmet. Predmet koji su tražili bio je običan kuhinjski sunđer, bez ikakve vrednosti za učesnike. Ključni deo eksperimenta bio je u tome što staratelj nikada nije tražio pomoć niti nudio nagradu, već se ispitivalo da li će pomoć doći spontano.
Rezultati su pokazali da više od 75% pasa i dece reagovalo tako što je pokazivalo gde se predmet nalazi, bilo gestovima ili pogledom, ili su čak doneli predmet staratelju. Ovo ponašanje je poznato kod dece, koja u tom uzrastu prirodno pomažu drugima. Ono što je posebno zanimljivo jeste da su psi reagovali na gotovo isti način, bez ikakvih komandi ili prethodnog dresiranja. Istraživači su zaključili da je njihova reakcija vođena društvenom motivacijom, a ne naučenom poslušnošću.
S druge strane, mačke su imale drugačiji pristup. Iako su često pažljivo posmatrale situaciju, retko koja je od njih pokušala da se uključi i pomogne. Izuzetak su bili slučajevi kada je skriveni predmet bio nešto što je njima lično zanimljivo, poput omiljene igračke ili poslastice. Čak i tada, njihov motiv je delovao kao lični interes, a ne želja da pomognu čoveku. Istraživači naglašavaju da to ne znači da su mačke nezainteresovane, već da jednostavno biraju kada će reagovati.
Razlike u ponašanju između pasa i mačaka imaju duboke evolucione korene. Psi potiču od vukova koji su živeli u čoporima, gde je saradnja bila ključ opstanka. Tokom hiljada godina pripitomljavanja, ljudi su dodatno podsticali osobine poput pažnje prema ljudskim signalima i spremnosti na saradnju. Nasuprot tome, mačke potiču od mnogo samotnijih predaka i smatra se da su se u velikoj meri „same pripitomile“, prilagođavajući se životu pored ljudi, ali bez potrebe za razvojem snažnog kooperativnog ponašanja.
Ova istraživanja pomažu u boljem razumevanju prosocijalnog ponašanja kod vrsta koje žive uz ljude. Zaključak je jasan: dugogodišnje partnerstvo pasa i ljudi verovatno je ojačalo njihovu potrebu da reaguju na naše potrebe, dok mačke, verne svojoj nezavisnoj prirodi, nude pomoć, ali pod sopstvenim uslovima.
U svetlu ovih saznanja, možemo bolje razumeti kako psi i mačke interaguju sa ljudima u svakodnevnim situacijama, kao i kako evolucija oblikuje njihovo ponašanje. Bilo da je reč o ljubimcima koji su spremni da pomognu ili onima koji preferiraju da posmatraju, jedno je sigurno: prisustvo kućnih ljubimaca donosi posebnu dinamiku u našim životima.
