Cene zlata su u proteklih pet godina porasle za 80 odsto, što je doprinelo velikom interesovanju za ovaj plemeniti metal, naročito u kontekstu trenutnih ekonomskih kretanja i inflacije. Na svetskim tržištima, zlato se trenutno trguje po ceni od oko 2.900 dolara po unci, a analitičari predviđaju da bi uskoro moglo da premaši psihološku granicu od 3.000 dolara, navodi Bloomberg Adria.
U svetlu ovih cena, istražili smo globalnu proizvodnju zlata. Prema podacima Američkog geološkog zavoda, u 2023. godini proizvedeno je oko 3.300 tona zlata, što predstavlja blagi porast u odnosu na prethodnu godinu. Najveći proizvođač zlata bila je Kina, čija je proizvodnja dostigla 380 tona. Iako je vrhunac proizvodnje Kine zabeležen 2016. godine sa 455 tona, godišnja proizvodnja nikada nije pala ispod 300 tona. Pored proizvodnje, Kina je i jedan od najvećih potrošača zlata, sa godišnjom potrošnjom koja prelazi 800 tona.
Na drugom mestu po proizvodnji zlata našla se Rusija sa 310 tona, što je na istom nivou kao i prethodne godine. Proizvodnja zlata u Rusiji ostaje stabilna, ali se može primetiti dugoročni trend rasta, s obzirom na to da je 2017. godine iznosila 255 tona. Australija se nalazila na trećem mestu s proizvodnjom od 290 tona, dok su Kanada i Sjedinjene Američke Države proizvodile 200 i 160 tona zlata, redom.
Prosečna cena zlata u 2024. godini iznosila je oko 2.400 dolara po unci, što znači da je ukupna godišnja globalna proizvodnja vredela oko 250 milijardi dolara. Američki geološki zavod takođe ističe da se oko 45 odsto godišnje proizvodnje zlata koristi za izradu nakita, dok centralne banke i slične institucije kupuju dodatnih 21 odsto. Ostatak se koristi za izradu poluga, kovanica, elektronike i drugih svrha.
Zlato se često smatra sigurnom investicijom u vreme krize. Pored direktne kupovine zlata, investitori mogu da ulože i posredno, kupovinom udela u investicionim fondovima koji su povezani sa cenom zlata ili kompanijama koje se bave proizvodnjom zlata. U ovom smislu, neki penzioni fondovi u regionu Adria, poput hrvatskih AZ fondova, ulagali su u akcije velikih proizvođača zlata. Na primer, Newmont Corp i Barrick Gold su među najvećim svetskim proizvođačima zlata, a zajedno čine oko desetinu globalne proizvodnje. Newmont je prošle godine proizveo 6,9 miliona unci zlata, dok je Barrick imao proizvodnju od 3,9 miliona unci.
U apsolutnim iznosima, cena zlata je na najvišim nivoima u istoriji. Prvi put je nivo od hiljadu dolara po unci premašen pre otprilike 15 godina, dok je nivo od dve hiljade dolara postignut u avgustu 2020. godine, kao rezultat pandemije. Međutim, kada se cena prilagodi inflaciji, zlato je u januaru 1980. godine bilo skuplje nego danas, kada je dostiglo 850 dolara po unci, što bi u današnjim uslovima iznosilo blizu 3.500 dolara.
Visoka vrednost zlata na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete godine prošlog veka bila je rezultat nekoliko faktora, uključujući promenu u vezi između američkog dolara i zlata, kao i ekonomske probleme poput stagflacije. Aktuelni izgledi za globalnu ekonomiju takođe nisu blistavi, što dodatno objašnjava rastuće interesovanje investitora za zlato kao sigurnu imovinu.
U svetlu trenutnih cena i globalnih ekonomskih kretanja, zlato je ponovo postalo ključna tema među investitorima, a mnogi veruju da će njegova vrednost nastaviti da raste u narednom periodu.
