Nešto više od trećine električne energije u Srbiji dobija se iz obnovljivih izvora, najviše iz hidropotencijala, dok iz godine u godinu raste broj vetroparkova i solarnih elektrana. Srbija je postavila cilj da do 2030. godine udeo obnovljive energije pređe 45 procenata. Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija je 2023. godine čak 38,1 procenat energije dobila iz obnovljivih izvora, ističe Danijela Isailović, menadžerka udruženja „Obnovljivi izvori energije Srbija“. Ona dodaje da je od tada na mrežu priključeno još nekoliko postrojenja, a planira se još nekoliko projekata. Cilj dostizanja 45 procenata proizvodnje energije iz obnovljivih izvora je dostižan, pod uslovom da se realizuju projekti koji su u razvoju i za koje postoje građevinske dozvole.
Isailović naglašava da je Srbija bogata hidropotencijalom, jer oko trećine električne energije dolazi iz hidroelektrana, među kojima su neke stare više od pola veka. Evropska unija postavila je fleksibilan cilj da do 2030. poveća udeo obnovljive energije na 45 procenata, ili bar na 42,5 procenata.
Ministarstvo rudarstva i energetike je 2023. godine pokrenulo tržišne aukcije za dodelu premija za obnovljive izvore energije kako bi podstaklo izgradnju vetroelektrana i solarnih elektrana. Do sada su održana dva kruga aukcija. Prvi se odnosio na vetroelektrane do 400 MW i solarne do 50 MW, dok je drugi krug završen ovog proleća, a odnosio se na vetroelektrane do 300 MW i solarne do 100 MW. Neki investitori čekali su po deset godina na građevinske dozvole koje su preduslov za učešće na aukcijama.
Na dosadašnjim aukcijama Ministarstvo rudarstva dodelilo je tržišne premije ukupno 700 MW za vetroelektrane i 150 MW za solarne elektrane. Procena godišnje proizvodnje ovih elektrana iznosi oko tri TWh. Investitori nisu obavezni da prodaju električnu energiju Elektroprivredi Srbije (EPS), već mogu prodavati energiju na tržištu. Međutim, od 18 elektrana koje su stekle pravo na premiju, 16 njih je potpisalo ugovore o otkupu sa EPS-om.
Aukcije su pokazale dobar rezultat, a otkupna cena je veoma niska, ocenjuje Isailović. EPS će otkupljivati zelenu energiju po ceni od 53 evra po megavat-času, čime će investitori imati stabilan otkup električne energije u narednih 15 godina. Izgradnja elektrana koje su osvojile tržišne premije u drugom krugu aukcija tek treba da počne.
U uslovima pod kojima EPS otkupljuje energiju, troškovi balansiranja formiraju se prema ceni električne energije na srpskoj berzi. Trenutno su u pogonu elektrane iz prve aukcije – jedna vetroelektrana i pet solarnih.
Od 2021. godine, kada je izmenama Zakona o obnovljivim izvorima energije uveden status kupaca-proizvođača, njihov broj raste. U ovom trenutku, EPS ima 5.200 zaključenih ugovora sa kupcima-proizvođačima. U registru je trenutno 3.500 domaćinstava, nešto više od 1.300 pravnih lica i četiri stambene zajednice. Kupac stiče status upisom u registar, a ne zaključenjem ugovora.
Kupci-proizvođači su primer kako građani i kompanije mogu koristiti prirodne resurse. Najveći broj investicija usmeren je na solarnu energiju. Postoje ograničenja – kompanije mogu instalirati solarne elektrane snage do 150 kW, dok domaćinstva mogu imati nešto više od 10 kW.
Milorad Četnik, vlasnik firme „4M Specijalni alati“, uložio je u solarne panele oko 130.000 evra. Njegovo preduzeće, koje zapošljava šezdesetak ljudi, delimično je finansiralo investiciju iz sopstvenih sredstava, kredita i subvencija. Iako su podneli zahtev EPS-u za priključenje na mrežu, još uvek čekaju na priključak.
Metalac AD iz Gornjeg Milanovca, jedan od najvećih potrošača u Zapadnoj Srbiji, takođe je stekao status kupca-proizvođača. Uložili su tri miliona evra u solarnu elektranu s ciljem smanjenja troškova struje. Njihova elektrana puštena je u rad u novembru 2022. godine, a do oktobra 2024. koristili su energiju isključivo za sopstvene potrebe.
Ministarstvo rudarstva i energetike procenjuje da će za proizvodnju energije u narednih deset godina biti potrebno uložiti oko 15 milijardi evra, od čega sedam u obnovljive izvore. Ulaganja u energetsku infrastrukturu, poput izgradnje Transbalkanskog energetskog koridora, igraju ključnu ulogu u povezivanju elektroenergetskih sistema. Izgradnja treće sekcije prve faze ovog koridora, strateški važnog za Zapadni Balkan, počeće sredinom 2025. godine.
