Dok se hrvatska Vlada pohvaljuje desetim paketom mera zaštite građana, javnost je ispunjena oštrim kritikama zbog drastičnog rasta cena naftnih derivata i problema sa nestašicom goriva na pumpama. Od ponoći, litar evrodizela skočio je na 1,73 evra, dok je plavi dizel zabeležio povećanje od 30 centi, dostigavši cenu od 1,19 evra. Ipak, cena goriva na displejima postaje irrelevantna kada su pištolji na pumpama zaključani, a distributeri obustavljaju prodaju kako bi izbegli bankrot.
Upozorenja udruženja „Glas preduzetnika“ ukazuju na ozbiljnost situacije, ističući da administrativna kontrola cena direktno dovodi do nestašice. Ekonomista Boris Podobnik naglašava da su vladini proračuni zanemarili realnost tržišta, ostavljajući male trgovce u situaciji da prodajom goriva zapravo finansiraju sopstvenu propast. „Građani i firme vole kada su cene niske, ali se postavlja pitanje na koji način to ostvariti. Da li će benzinska pumpa morati da prodaje gorivo s gubitkom od 10 centi?“ pita se Podobnik.
Pre uvođenja mera, gubitak po litru iznosio je čak 20 centi, što je dovelo do situacije u kojoj „praktično niko u Slavoniji osim INA-e ne prodaje plavi dizel“. Ovaj scenario stvara ozbiljne probleme za predstojeću setvu i dovodi u pitanje profitabilnost poljoprivrednika, ali i elementarnu prehrambenu bezbednost zemlje. Podobnik je jasnio: „Džabe što pomažete poljoprivrednicima subvencijama ako ne mogu doći do goriva. Biće velikih problema u setvi, a mi nismo samoodrživi u voću i povrću.“
Osim toga, naglašava da se situacija u Hrvatskoj može lako prelivati iz Slovenije, gde polovina pumpi nema dizela, jer trgovci nemaju interes da prodaju robu uz siguran gubitak.
Globalna situacija može dodatno pogoršati stanje na tržištu. U slučaju eskalacije sukoba na Bliskom istoku koja bi dovela do uništenja rafinerija i terminala, Evropa bi se mogla suočiti sa višegodišnjim mrakom. Podobnik upozorava da bi Hrvatska u takvom scenariju bila prepuštena američkoj energetskoj dominaciji, što bi rezultiralo drastičnim povećanjem cena.
„Šta znači da kontinent poput našeg nema TNG iz Katara? Zavisni smo od Amerike, a cene bi postale znatno više. Svi bismo bili zadovoljni sa inflacijom od četiri posto. Stručnjaci u Americi upozoravaju da bi kriza mogla trajati dve do tri godine, samo za obnovu, ali to ne znači da će kriza trajati samo toliko“, zaključuje Podobnik.
Sve ove informacije ukazuju na ozbiljnu ekonomsku situaciju u Hrvatskoj, gde se čini da mere vlade ne donose očekivane rezultate. Dok se građani suočavaju sa sve višim troškovima života i nestašicama osnovnih dobara, kritike na račun vlade postaju sve glasnije. U društvu raste nezadovoljstvo, a poljoprivrednici se nalaze na ivici opstanka, ne samo zbog visokih cena goriva, već i zbog nesigurnosti u snabdevanju.
U svetlu ovih događaja, jasno je da mere koje se preduzimaju moraju uzeti u obzir realnost tržišta i potrebe građana. Poljoprivrednici, koji su ključni za prehrambenu sigurnost zemlje, ne mogu izdržati ovakve pritiske bez adekvatne podrške. Bez hitnih i efikasnih rešenja, Hrvatska se suočava sa ozbiljnim izazovima koji bi mogli imati dugoročne posledice po njenu ekonomiju i društvo u celini.
