Hrvatski Sabor je nedavno usvojio zakon koji omogućava izgradnju centra za skladištenje radioaktivnog otpada iz nuklearne elektrane Krško na lokaciji Čerkezovac u opštini Dvor, koja se nalazi na svega 800 metara od granice sa Bosnom i Hercegovinom. Ovaj projekat izazvao je oštre reakcije u Bosni i Hercegovini, gde se smatra opasnošću po zdravlje, životnu sredinu i međususedske odnose. O spornim aspektima ovog projekta za Euronews Srbija govorio je ekološki aktivista Mario Crnković iz Udruženja Green Team iz Novog Grada.
Crnković naglašava da je odluka o izboru lokacije doneta politički, a ne na osnovu stručnih kriterijuma. „Hrvatska je još 1997. godine imala četiri potencijalne lokacije za odlaganje radioaktivnog otpada, od kojih su tri odbacene političkom odlukom. Sada, 26 godina kasnije, postavljaju temelje za skladište opasnog otpada pored granice sa Bosnom i Hercegovinom“, ističe Crnković.
Prema njegovim rečima, izabrana lokacija je neadekvatna i predstavlja direktnu pretnju. „Eksperti iz Bosne i Hercegovine su više puta ukazivali na neadekvatnost lokacije. Nismo dobili ni osnovne informacije o karakterizaciji radioaktivnog otpada koji planiraju da dopreme“, dodaje on.
Hrvatska odbija saradnju sa Bosnom i Hercegovinom, a lokacija je bliža centru Novog Grada nego Dvora. „Objašnjenje koje smo dobili je da su pravnici savetovali Hrvatsku da ne dele informacije, dok se čeka studija uticaja na životnu sredinu, što je apsurdno s obzirom na to da se objekat nalazi 800 metara od državne granice“, naglašava Crnković.
On takođe ukazuje na šire implikacije ovog projekta, koji već sada ima negativne prekogranične uticaje, ali to ne zanima hrvatske vlasti. „Struka je ovde gurnuta po strani, a odluka je isključivo politička“, dodaje on.
Crnković objašnjava da su prethodne lokacije odbacili hrvatski političari i generali. „U 1997. godini, kada su se razmatrale lokacije, Psunj i Papuk su odbačeni pod uticajem značajnih figura u Hrvatskoj. Ova lokacija je izabrana jer je to područje gde pretežno živi srpsko povratničko stanovništvo“, navodi Crnković.
On naglašava važnost demografskih i geografskih aspekata. „Trgovska gora je okružena Bosnom i Hercegovinom. Ukoliko se napravi kružnica oko Trgovske gore, videće se da su sve strane okružene Bosnom“, kaže on.
Crnković ne želi da nameće rešenje, već insistira na odgovornosti. „Hrvatska ima pravo da donosi odluke, ali imamo obavezu da kažemo ne projektima koji ugrožavaju zdravlje i opstanka severozapadnog dela Bosne i Hercegovine“, naglašava on.
On ukazuje i na socio-ekonomske posledice ovog projekta, smatrajući da negativno brendiranje Novog Grada može imati dalekosežne posledice. „Treba razgovarati o socijalnim, ekonomskim i demografskim uticajima“, dodaje Crnković.
On vidi ovaj projekt kao političku odluku koja ignoriše standarde EU i naglašava važnost završetka prve faze u skladu sa strukom i interesima građana. „Slučaj Trgovska Gora je jedina tema koja je ujedinila čitavu Bosnu i Hercegovinu“, zaključuje Crnković.
On veruje da će Bosna i Hercegovina imati uspeha u međunarodnim sporovima vezanim za ovu situaciju. „Bosna i Hercegovina je otvorila slučaj pred Sekretarijatom ESPO konvencije i očekuje se da će u narednoj godini doći do sastanka dve delegacije“, ističe on.
Na kraju, Crnković naglašava da je ovo borba za pravo na život. „Verujem da imamo opravdanje za optimizam i da je naša obaveza da branimo pravo na život na ovom području“, zaključuje on.
