Problemi sa naftnom kompanijom NIS su postali sve očigledniji, a prema rečima predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, postoji nada da će naftna mrlja koja je nastala zbog sankcija OFAK-a biti sanirana do Nove godine. Ruski većinski vlasnik NIS-a trenutno završava pregovore o prodaji svog paketa akcija značajnoj svetskoj kompaniji, a Beograd bi mogao da sazna više o ishodu ovih pregovora u ponedeljak ili utorak. Suštinski, ishod ovih pregovora zavisiće od OFAK-a, koji treba da proveri ima li skrivenih stavki u dogovorima.
Ako ne dođe do značajnijih prepreka, situacija sa NIS-om mogla bi se stabilizovati pre 15. januara, kada je srpsko rukovodstvo najavilo rešenja. Međutim, postoji zabrinutost da bi moglo doći do obmane manjinskog vlasnika, države Srbije, od strane ruskog partnera. Srbija je, po prvi put, otvoreno izrazila spremnost da zaštiti svoju energetsku bezbednost, što se odražava i u budžetu za 2026. godinu, gde je dodatno izdvojeno 164 milijarde dinara za ovu svrhu.
Sprema li država otkup?
U međuvremenu, Narodna banka Srbije je prebacila oko 30 miliona evra u budžet, što se može smatrati signalom da država prikuplja sredstva za mogući otkup NIS-a. Ova situacija je izazvala zabrinutost i pored toga što je država do sada odlagala rešenja, poštujući ruske interese. Siniša Mali, potpredsednik Vlade, naglasio je da ruski partneri nisu tražili zajedničko rešenje sa Srbijom, što dodatno komplikuje situaciju.
Naftna mrlja, koja je nastala usled geopolitičkih tenzija između Vašingtona i Moskve, mogla bi da bude uklonjena ako se pokaže da Amerikancima ne odgovara potencijalni kupac ruskog paketa akcija. Međutim, ostaje nejasno da li bi to uključilo nacionalizaciju NIS-a, ukoliko se ne postigne dogovor o prodaji. Srbija je spremna da ponudi „najvišu moguću cenu“ za ovaj paket, ali je neizvesno koliko bi potencijalni kupac bio spreman da plati za NIS.
Predsednik Vučić najavljuje mogućnost rešenja za NIS, što bi moglo značiti svetlo na kraju tunela. Ovaj problem je takođe osvetlio potrebu za diverzifikacijom energetskih izvora, s obzirom na to da dugoročni ugovor nije produžen. Projekti vezani za gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom su ubrzani, a očekuje se da će biti završeni do kraja 2027. godine kako bi se smanjila zavisnost od ruskog gasa.
Prema najavama, projekti koji su do sada bili odlagani od 2015. godine, mogli bi se realizovati u naredne godine i po. Ovo bi moglo smanjiti udeo ruskog gasa u srpskim gasovodima, iako se očekuje da će alternativna rešenja biti skuplja, biće jeftinija od ruskog energetskog pritiska koji može ugroziti srpsku energetsku bezbednost.
