Bosna i Hercegovina se suočava s teškom krizom koja traje više od 30 godina, a član Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, je izjavila za Euronews kako su odgovorni oni koji su pokušali da implementaciju Dejtonskog sporazuma prebace na teren koji nije predviđen tim sporazumom. Ona ističe da je ova iskrivljena slika dovela do stalnog trčanja iz jedne krize u drugu, a dodaje i da je teško postići dogovor u ovakvim okolnostima.
Cvijanović je naglasila da, da je BiH poštovala Dejtonski sporazum i Ustav, danas bi bila uspešna država. Prema njenim rečima, BiH bi mogla biti federalna država koja bi živela decentralizovano, što bi olakšalo komunikaciju i dogovor među narodima. Ona kritikuje aktuelnu situaciju, ističući da BiH nema suverenitet i nezavisnost, već je podložna raznim spoljnim intervencijama koje su dovele do haotičnog stanja u zemlji.
Prema Cvijanović, dijalog u BiH je praktično zamro, a vladaju isključivosti. Ona smatra da je trenutna situacija dosegla „crvenu liniju“ i postavlja pitanje da li je moguće da država opstane i funkcioniše kao dogovorna, ili će nastaviti da stagnira. Cvijanović se zalaže za otvoren razgovor o budućnosti BiH.
Na nedavnoj međunarodnoj konferenciji „30 godina nakon Dejtona: traženje lokalnih rešenja“ u Zagrebu, Cvijanović je čula slobodan govor, što je, kaže, ohrabrujuće. Kada je reč o OHR-u (Uredu visokog predstavnika), ona smatra da nije potreban i da je trebao da ode još 2007, 2008. ili 2009. godine. Pominje i problem paralele između Evropske unije i visokog predstavnika, naglašavajući da su visoki predstavnici zloupotrebljavali svoja ovlašćenja, što je dovelo do dodatnog haosa u BiH.
Cvijanović takođe ukazuje na to da su akcije visokog predstavnika Kristijana Šmita unilateralne i da nijedna od njegovih mera nije potvrđena u Parlamentu BiH. Ona naglašava da demokratska država ne može funkcionisati bez parlamentarne procedure, koja bi trebala da proizvodi pravne akte.
Što se tiče nasleđa visokih predstavnika, Cvijanović smatra da to treba dobro pretresti i eliminisati, uz poruku da BiH treba da se vrati sama sebi, fokusirajući se na lokalna rešenja i napore. Govoreći o evropskom putu BiH, ona ističe da EU razume određene aspekte, ali za mnoge stvari ne pokazuje razumevanje. Ukazuje na teškoće u usvajanju evropskih zakona i imenovanju glavnog pregovarača EU, naglašavajući da je rešenje moguće samo ako svi akteri zajedno sednu i postignu dogovor koji je ustavan i koristan za sve.
Cvijanović je zaključila da su članovi SNSD-a uvek bili otvoreni za razgovor, ali nije sigurna da li su ostali spremni za dijalog. Ona poručuje da, ukoliko postoji šansa za rešenje, to treba iskoristiti, a ako ne, svi će morati da priznaju da su sami sebe porazili.
BiH se suočava s izazovima koji zahtevaju hitna rešenja i dijalog svih strana kako bi se postigao napredak i stabilnost. Pitanje opstanka države i njenog budućeg funkcionisanja ostaje otvoreno, a Cvijanović poziva na odgovornost i otvoren razgovor kao ključne korake ka prevazilaženju trenutnih kriza.
